Zvali su je Maja

Prolog

Sat otkucava poslednji minut priprema. Nanosim jarko crveni karmin na usne i poslednji put pred polazak na podijum bacam pogled na ogledalo.

'Hajde Majo, dosao je tvoj red'
Cujem kolegenicu koja je za ovo vece zavrsila.

Hodnikom se siri zvuk podpetica. Izlazim na binu. Na sredini bine sipka. Na koju sam vec navikla, vec smo najbolje drugarice. Okruzuju me poznati muskarci. Koji su ovo vece pijani I nadrogirani, dosli da zadovolje sve poglede. Uzivali su u svakom mom pokretu. Na meni je bilo, kako su izvesti svaki pokret oko sipke i na taj nacin podici njihovo raspolozenje.
Muzika je cini mi se bila glasnija nego pre. Kako sam vec navikla, prilazili su mi, osetavljali su baksis. Neko u carapi, neko u brusu. Svako gde je hteo.

To je trajalo i trajalo. Imala sam utisak da ova dva sata traju kao ctava vecnost.
Bas u momentu kada sam.mislila da je gotovo, da mogu da izadjem u svlavionu, prilazi mi nepoznayi mladic. Prvi put ga vidim ovde, izgledao je dosta mladje.

Bez ikakvog stida penje se na binu, pokusava da isprati moj korak, u jednom trwnutku me hvata oko struga i naginje ka sebi. Iskoristio je priliku i sapnuo mi 'Mnogo si vatrena veceras.'
Osecala sam se jako cudno, iako se ovo i ranije desavalo, ali nikada nije bio upitanju toliko mlad muskarac, ova je sta vise mozda bio i ne punoletan.

Muzika je utihnula, opet me je jako povukao ka sebi i ustinuo butinu.
Na sta sam ga odrugnula i izgubila se u tami koja se sirila hodnikom.

Ponekad se toliko zgadim sebe, sto radim ovo. Ali ja se ovde ne pitam nista. Ovde jednostavno igram kako drugi sviraju. Odlazim do svog prostora za presvacenje. Skidam cipkani, crveni ves i odlazem ga u kolekciji. Toliko godina radim ovde, da je garderober pun vesa raznih boja, cipki..

Oblacim belu spavacicu koja mi skoro nista ne prekriva I odlazim gore u Box za spavanje, dok se prokletnik ne pojavi sa novim zadatkom.