ANA
Kako sad da uđem u zgradu?
Kako da se ponašam?
Hiljadu misli mi se vrti po glavi?
Stojim ispred firme već petnaestak minuta.
Samo sam se okrenula i otišla.
Idem
Život ide dalje.
Ako treba radicu bilo šta i bilo gde, nisam ovo ja.
A šta da radim?
Idem ma jednoj starijoj ženi i zamoljavam je da mi posudi telefon, uzimajući i ukucavajuci broj moje Sofije, jedine devojke koju imam u životu.
Ona me jedina sasluša i pomaže .
Ne znam puno o njoj ali nju imam jedinu , a jedino što znam jeste da ima "momka" koji joj je kupio kuću na Dedinju.
Ma to je njena lična stvar.
"Hej Sofija"
"Hej Ana"
"Pomozi mi molim te"
"Šta je bilo"
"Treba mi pomoc"
"Trebaš me skloniti jer otac će me ubiti"
"Zasto"
"Otišla sam ,gotovo je"
"Uff polako, smiri se, dođi do mene a ja ću ti naći negde neko vreme da budes"
"Hvala ti"
"Nista"
Vratila sam telefon i uputila se ka Sofiji, nemam kud, šta god da mi da i ponudi prihvatiću, druge opcije nemam.
Za petnaestak minuta sam se našla ispred njene kuće, ako mogu da je nazovem tako.
Kada me je videla sišla je i zagrlila me je.
Suza je lagano sišla mi niz obraz.
Kao rob sam, kao kriminalac, krijem se po gradu, od koga?
Od oca?
"Ana imam plan, samo me slusaj"
"Slusam"
"Sad ce po tebe doći moj drug i ideš sa njim do njega, bićeš koliko ti bude potrebno jer kod njega te nece sigurni traziti"
"Jesi sigurna?"
"Mila, on ti drži pola grada , a ako ćete iko onda čuvati to je on.
I da , kloni ga se jer on je moj"
Samo sam je pogledala.
"Uredu, hvala"
"Ništa ,jako mi te je zao"
Nakon nekog vremena crni Range Rover bio je ispred kuće.
Samo sam se okrenula i stopp.
Noge su mi se odseke, verovatno sanjam, ma ne.
Sigurno ne.
"Ti"
Oboje smo rekli u isti tren
"O pa vi se znate"
Samo me je pogledao
"Ovu seljaku sam mogao jutros da zgazim kad sam tebe ostavio"
"Aha"
Molim?
Ništa mi nije jasno!
"Ana , verujem da te vec traže, idi"
"Sofija bojim se"
"Nemoj, ja ću te obilaziti"
"Hajde devojčice, nemam vremena"
Samo sam ga pogledala i ušla u auto.
Možete misliti koliko sam imala snage da nisam mogla da se raspravljam sa njim i da ista kažem.
Samo sam cutila i čekala , vreme, to čekam da prođe.
"Slušaj, u kući imam određena pravila koja ces da poštuješ, imaš sobu i tri obroka dnevno. Meni ne smetaj i da si u sobi ,jasno?"
"Jeste"
"Znam sve o tebi, rekla mi je sve"
"Ok"
"Čudna si"
"Znam"
"Zašto potvrđujes me samo"
"Samo tako znam i da pricam"
"Ajde ne glupiraj"
"Istina"
Samo me je pogledao i dao gas
"Čime se bavis"
"Opa, vidiš da možeš, arhitektura, kao i ti"
"Molim"
"Da"
"Fino"
"Ne voliš je"
"Ne"
Samo se glasno nasmijao.
"Kako se zoves"
"Danijel"
Pogledala sam ga na sekund i okrenula se ka prozoru, kroz par sekundi sam i zaspala , jedino čega se sećam jeste da sam bila u autu, zaspala opijena njegovim mirisem.
DANIJEL
Saski sam obećao nešto i to ću održati
Moram kao dadilja da budem sa ovom divljakusom, me mogu da lažem kad kažem da je ružna.
Prelepa je
Upravo je gledam kako spava u mom autu.
Zao mi je da je budim i uzimam je u naručje da je odvedem do sobe.
Tako je lagana, mršava i umorna.
Otac joj je koliko vidim veoma loš čovek a u javnosti nema boljeg od njega.
Tako je to kod sviju nas, imam i ja svoju drugu stranu koju malo ko da zna.
Spustio sam je na krevet i izašao iz sobe
Objasnio sam posluzi da je zaključak u sobi i ne puštaju dok ne dođem.
Čudno je ovo, jutros zamalo da je ubijem , a sad mi leži u kući.
Valjda to zovu sudbina
Hejj, ljudi i šta mi ima kod vas?
Kako ste mi vi?
Ako ima nekih grešaka što se tiče pravopisa oprostite mi je vodim bitku sa tastaturom.
Molim vas da mi pišete vaše mišljenje jer ono mi je veoma bitno!!!
Voli vas vaša Masa♡♡♡
