SLATKA OSVETA

NEVINA?

"Aaaaaaaaa"
"Ana jesi li dobro"
Iz sna me je probudio njen vrisak
"Ganja me"
"Ko?"
"Tata"
"Ana smiri se"
"Ne mogu, rekao je da zna gde sam i da će doći po mene"
"E aj se smiri neće niko doći do tebe"
"Bojim se"
"Ne brini "
"Šta radiš ti pored mene? "
"Ne znam , samo sam došao i legao"
"Okej, samo,,"
"Šta? "
"Nikad niko ama baš niko nije spavao sa mnom"
"I"
"Neprijatno mi je"
"Meni nije"

Samo sam legao i pravio se kao da se nisam ponio kao beba.
Šta je meni?
Meni koji isto kao i ona ni sa kim nije duže spavao od dva sata , a sad imam želju da spavam i da se ne budim?
Ah, možda je od umora!

Pravdao sam se sam sebi!
Ona je samo ležala i cutila

"Šta ti je Ana?"
"Ne znam"
"Jel imaš nekog ko će da pati za tobom"
"Ne, zašto pitas?"
"Dečko ?"
"Ne, za mene ti je to misaona imenica"
"Zasto"
"Ma pogledaj me, ko bi mene htio da pogleda? "
"Ma šališ se"
"Ne , niko nikad mi nije prišao, jer za njih sam bila bogata seljanka"

Ćutali smo tako.
Niko nista nije govorio.
Ja sam trebao da idem da se tuširam, večeras planiram žurku, par mojih prijatelja, ali os nje ne mogu da se odvojim.

Nakon par minuta shvativši da je san uhvatio ustao sam  i izašao .
Ona će biti u sobi, ne verujem sa će izlaziti.

Bićemo nas trojica i njih dve.
Iskreno samo mi je stalo do priče, razgovora, ne znam koji đavo se dešava sa mnom ali kao da sam poludio.

Zao mi je te devojke.

Nije ni njoj lako. Pola života joj je prošlo u patnji i bolu.
I moj je bio sličan.
Razumem kako je to kad ostaneš na ulici i kad nemaš gde.
Zato sam i pristao da je pripazim na neko vrijeme.
Moji momci će večeras otići i malo opametiti njenog oca.

Ali, zašto radim ovo?
Stvaram rat između ujaka i njenog oca, i nije mi jasno zašto?

Čudna je.

Odmahnuo sam sve misli kad je u dnevni boravak ušla kuharica i unijela svoj spacijalitet za večeras.
Moja Nada, kao majka , žena kojoj ništa nije teško.
Pogledao sam i oduševljeno sam samo zurio u što ispred sebe.