Opposites // z.m. | PAUZIRANA |

Chapter 2

"Zayn, pusti sad te probleme.Nije tvoja greška, njihova je.Oni su krivi što nisu nabavili kokain." Objašnjavao mi je Liam dok smo šetali do skloništa naše bande.

"Znam Li, ali me nerviraju.Toliko su nesposobni.I zašto su mene zvali uopšte?" Besno kažem i šutnem kamen koji se nalazio na putu.

"Nemoj sad da razmišljaš o tome.Umesto da idemo do skloništa, hoćemo da odemo da popijemo čaj?" Predloži Liam i stavi ruke u džep.

"Hajde."

Nastavili smo put do jedne male prodavnice koja se zvala 'Smiths'.Liam i ja smo ušli tu i odmah seli na prvi slobodni sto.

Odložih moju kožnu jaknu na naslon od stolice dok sam čekao Liam'a da naruči čaj.Uskoro se vratio i seo na stolicu preko puta mene.

Izvadih pakovanje cigara iz zadnjeg džepa farmerica.Prinesem cigaru ustima kada me tihi glas prekine.

"Izvinite, ali pušenje nije dozvoljenjo u našoj radnji."

Pogledam osobu koja je stajala ispred mene i koja me je upravo prekinula. Uputim joj smrtni pogled, jer ko još prekida Zayn'a Malik'a? Odlučim da ne razmišljam o tome i vratim kutiju u džep.Previše sam iznerviran da bih se sad svadjao.

"U redu." Uzvratim upravo toj devojci koja me je prekinula.Malo je osmotrim i skeniram njeno celo telo.Veoma je mršava, a i sitne je gradje.Ima smedju, dugačku kosu i pegice duž obraza i gornjeg dela nosa.Na pločici koja je zakačena na njenoj uniformi pročitam da se zove Lilian.Definitivno ne moj tip.Vratim pogled na Liam'a koji me je gledao sa zločestim osmehom na licu.Ponovo pogledam prema devojci, ali je nema više.Okrenem se prema Liam'u.

"Šta se ti smeješ sad?"

"Čoveče, da li si svestan koliko si je odmeravao? " Reče Liam blago se naginjajuči ka meni kako niko ne bi čuo naš razgovor.

"Liam, ona definitivno nije moj tip.Ja volim obline, a ne anoreksične pegave čudakinje! " Rekao sam malo glasnije nego što sam trebao, i video tu devojku Lilian pored našeg stola sa dve šolje čaja.Zažalio sam što sam to rekao, jer je ona sigurno čula naš razgovor, pa sam spustio pogled na dole.Čekaj, zažalio sam?

Čujem lagane korake koji se udaljavaju Liam'u i meni pa polako vratim pogled na mog prijatelja kojem su sad usta bila širom otvorena.

"Liam, zatvori ta usta, uleteće ti muva."

Liam se posle nekoliko sekundi povratio u stvaran svet i prodrmao glavom.

"Dobro, ali Zayn, još uvek ne verujem da si se postideo! Budimo realni,kad se Zayn Malik postideo pred nekim? Nikad! Zabrinjavaš me Zi."

"Liam, ne budi smešan.Nisam se postideo, okej?" Slagao sam.

"U redu, kako god ti kažeš."

Popili smo čaj i pre nego što smo izašli iz radnje na sekundu bacim pogled na Lilian i izadjem. Čudna devojka.

                                                                          *    *    *

Uđem u moju staru kuću i pažljivo izujem moje trošne cipele. Pozdravim moju majku zagrlivši je. Odem u moju sobu i obučem staru crnu trenerku i očevu veliku majicu. Nasmejem se mom mačetu koje leži na krevetu i spava. Pažljivo je uzmem u naručje i stavim u moje krilo. Stavim ruku u njeno mekano krzno i mazim je.

Ona je jedina uspomena na mog oca koji je umro. Sećam se, kada sam imala trinaest godina, otac mi je poklonio to mače i rekao je da ću ja imati to mače za ljubimca dok on bude imao raka. Stalno sam ga molila da mi pokaže njegovog ljubimca ali bi on samo odmahnuo glavu i otišao. Godinu dana kasnije, kada je umro, shvatila sam šta je hteo da kaže. Moj otac je bolovao od raka i nije hteo da mi kaže.

Uvek bi mi neka suza protekla niz obraz kada bih se setila mog oca. Prošlo je 7 godina od njegove smrti, a ja još uvek ne mogu da predjem preko toga.

Moje misli je prekinula moja mala sestrica, Helena. Pogledam je i otisnem poljubac u njen desni obraz.

"Lilian, mama je rekla da dodjes kod nje." Reče ona i uzme mače u njene ruke.

"U redu. Gde je Hela?" Ustanem i krenem sa Helenom u kuhinju.

"Ona je sa mamom." Klimnem glavom i odem do majke. Pogledam je, i zbunim se kada je vidim sa osmehom na licu.

"Šta je bilo mama?"

"Lilian, dobila sam posao." Reče ona i čvrsto me zagrli. Kada me je konačno pustila, objasnila mi je da će da radi kao kućna pomoćnica u nekoj velikoj kući malo dalje od nas kod jedne imućne porodice Malik. Konačno ćemo da imamo priliku da živimo normalno.

Polovinu ovog dela sam napisala odavno, ali nisam imala inspiraciju da nastavim. Ali sam jutros potpuno bezveze ušla na ovu priču i odmah sam završila taj deo.

Zadovoljna sam broju čitalaca, s obzirom da ovaj ff nema ni dva dela.

Ovaj deo posvećujem '@Malik_3004'. Ako želite, idite na njen profil i folujte je.

Da li vam se sviđa novi cover? :)

Lots of love.

-Mina