Opposites // z.m. | PAUZIRANA |

Chapter 4

Obrišen suze zadnjim delom dlana i uđem u kuću. Čujem glas moje majke i brzo spustim glavu.

"Lilian, šta je bilo? Zašto dolaziš ovako rano?" Zabrinuto pita i uhvati me za bradu podizavši mi glavu.
Pre nego što imam vremena da joj odgovorim, njen uzdah me prekine. Stavi ruku na usta dok me drugom rukom sada držala za levi obraz.
"M-mama, dobila sam o-otkaz." Zabijem glavu u njen vrat i nastavim da plačem. Ona me čvrsto zagrli i pritisne obraz na moju glavu.
"Lilian, ne plači, u redu je.''
Bilo mi je čudno što je tome pristupila prilično smireno, bez obzira što je to bilo nešto što je određivalo našu budućnost. Naši životi su zavisili od mog posla koji sam izgubila.
"Mama, k-kako si tako smirena? Pa dobila sam otkaz." Glas mi je podrhtavao dok sam gledala majku. Ona mi je uputila mali osmeh i pomazila me po kosi.
"Lilian, pitaću gospođu Malik, ali sam sigurna da i ti možeš raditi u njenoj kući." Usne mi se razdvojiše jer uopšte nisam razmišljala o toj mogućnosti. Polako klimnem glavom i još jednom zabijem lice u majčin vrat pre nego joj se tiho zahvalim.
Nekoliko dana sam ostala kući kako bih provela malo vremena sa malim sestrama, dok je majka radila. Od posla skoro nikada nisam imala vremena da budem sa Helenom i Helom, pa su one bilo veoma srećne što konačno mogu provesti vreme sa starijom sestrom. Sedela sam na kauču dok sam mazila mačku Lucy koja mi je bila u krilu i čuvala sestre dok su radile domaći čekajući majku da se vrati sa posla. Danas ona treba da pita gosopdju Malik da li mogu da radim u njenoj kući. Pomazim mačkino krzno iza ušiju, nervozno cupkajući levom nogom. Dok sam već duboko razmišljala, prekine me zvuk zatvaranja vrata. Moja majka udje u sobu, poljubivši sestre u čelo, a zatim me pozdravi.
"Mama, šta je rekla gospodja Malik?" Majka mi da široki osmeh pre nego me zagrli.
"Rekla je da možeš da radiš, Lilian. Imaš posao!" Ispustim čudan zvuk, nalik smehu te ponovo zagrlim majku pokušavajući da ne povredim mačku u mom krilu.
"Kad mogu da počnem da radim?" Nisam mogla da ispustim osmeh sa lica, bila sam presrećna. Ponovo imam posao.
"Gospodja Malik je rekla da možeš da počneš sutra, čistićeš sobe." Majka uzme moju ruku, držeći je sa obe njene. Klimnem glavom, ne mogavši da progovorim te pustim Lucy da ode do Helene i Hele.
Sledeći dan przo dodje pa ja brzo ustanem i spremim se za posao, kao i majka. Pre nego što odemo u kuću Malikovih, odvedemo Helu i Helenu u školu, a potom se zaputimo ka velikoj vili. Kada smo stigli, izbezumila sam se koliko je kuća velika. Kako ću ja ovde uopšte da radim? Kuća je toliko velika da ću sigurno da se izgubim!
Nesigurno pogledam u majku, a ona mi samo da mali osmeh i odvede me na zadnji ulaz gde je čekala gospodja Malik. Majka je otišla da radi dok sam ja vodila razgovor sa gospodjom. Posle dugačkog razgovora, ona mi je objasnila šta i kako treba da radim, a takodje mi je rekla da treba da čistim sobe samo na drugom spratu. I drugi radnici su mi rekli šta da radim, pa sam ja nedugo posle toga krenula da čistim sobe. Prvih nekoliko je bilo skoro pa čisto, pa se nisam dugo zadržavala na njima, ali kada sam stala ispred vrata koja su bila malo drugačija od ostalih, zaprepastila  sam se. Iako je soba bila polu-mračna, zahvaljući zavesama, skoro pa sam mogla videti sav nered koji se nalazio u velikoj sobi. Pre nego što sam imala vremena da počnem da je sređujem, poznati glas me prekine.
"Šta ti radiš ovde?!" Okrenula sam se i našla se oči u oči sa crnokosim dečkom.

Nastavka nije bilo više od mesec dana, i mnogo se izvinjavam. Ne verujem da će neko nastaviti da čita ovu priču, ali ako odluči da nastavi, hvala. Jedan od razloga zašto nisam postavljala nastavak su komentari. Na celoj priči ima samo 4 komenatara, i to na uvodnom delu. Komentari mi daju motivaciju da pišem, pa se nadam da ću videti nečije mišljenje na ovom nastavku.

Follow

Vote

Comment

Mina x