Облици

Киша

Да ли сте некада стајали на киши и слушали њену монотону музику? Или та музика није била тако једнолична, већ је мешајући се са поветарцем више личила на веселе звончиће? Јесте ли видели како тешке капи натапају земљу и асфалт, чинећи га сјајним, стварајући прелепе калеидоскопе боја од уличних светала.

Ја јесам, упијала сам ту неодређену лепоту и ритмично добовање док ми се коса квасила. Свидело ми се како киша личи на огромно јато звезда које пада на мене и како капљице на мојим наочарама стварају необичну игру светала и боја.

Чудно је једно што сам била скоро сама на улици, никога није очаравао тај летњи пљусак, осим мене и једног момка. Седео је немо и непомично на степеницама мотела и гледао у земљу испред себе. Густ дим цигарете се ковитлао око његовог лица, па не знам како је изгледао, али је имао црну, дивљу косу до рамена и држање тужне врбе. Повремено би подигао руку до лица и протрљао очи као да одагнава сузе.

Изгледало је као да он и небо заједно плачу, тугују за нечим само њима знаним, а нама далеким и недостижним. Као да су они двоје имали неку тајну аферу, која их је напајала животом, а сада само мирују и плачу. Дугогодишњи пријатељи који не могу заједно а ни једно без другог, а сада се ломе како и куда даље.

Шта су то они знали што је било толико очаравајуће и магично, да сада када је престало, толико боли? Какве космичке силе могу да натерају једног малог човека и једно бескрајно небо да у дуету пате?

Отишла сам кући размишљајући какав отров може тако младо биће одврати од среће, да му одузме животну енергију и пошаље је у облацима дима у помрачину.

Само је једна сила толико јака, али она је одавно ишчезла, претворила се у мит; то је љубав. Само она је могла да заврти свет у другом смеру и да те вине у небеса, и да те сломи на хиљаде комадића када те испусти. Ако је она крива за младићеву несрећу, он је онда веома срећан када је имао прилику да упозна јунака неких давних и бољих времена.