Облици

Лаку ноћ

Тихо добовање воза се пробијало кроз мрак и појачавало свој интезитет, који је кулминирао проламајућим звуком сирене. Затим су пси почели да терају захуктали воз док није настала тишина коју је једино нарушавао тихи и удаљени, испрекидани лавеж.

У тој ноћи један је кревет био празан, а соба утонула у напетост, испуњену једино равномерним дисањем и откуцајима сата, који су само привидно одавали утисак свакодневнице. Брзи покрети ока су стварали беласаву светлост под утицајем пуног Месеца и имитирали треперавост звезда на тамном ноћном небу. Њено тело је одбијало сан као најогавнију ствар коју човек може у себе да прими.

Недостајало јој је нешто да би могла мирно да заспи. Тај осећај непотпуности је био толико стваран да се скоро могао опипати.

Требао јој је одблесак телефона до касно у ноћ и тихи звук који допире из слушалица. Фалило јој је, сном покривено тихо, равномерни дисање, праћено окретањем и гужвањем постељине, тихи јецаји изазвани ружним сновима.

Поврх свега јој недостаје осећај који је ујутру неће сачекати. Неће видети дивљу, расчупану косу, покупљену у пунђу, са чуперцима који свуда вире. Ситне, тужне, кучеће окице неће је гледати док се претвера да спава. Неће чути ни гласно лупање фиокама и вратима, ни ветар који долази са, у зору отворених, прозора.

За пар дана опет ће све то видети, чути и осетити, али она хоће сада све да упије и закључа у себе, како би када за то дође време могла лако да се присети свега. Сада хоће све ситнице које су јој иначе небитне, а које терају напетост и уливају сигурност. Треба јој да плитки удисаји отерају досадни звук сата и да шушкање постељине надјача лавеж.

Бори се својим последњим резервана снаге против умора, нежелећи да одустане од размишљања. Недостајало јој је оно никад узвраћено лаку ноћ, које сада на граници сна једва чујно, као да авет изговара, чује.

Мрак је поклопио њену последњу мисао, утишавајући њене покушаје да се сети још неког разлога да не спава, већ да мисли о милом бићу које је далеко. Сан је угушио напетост и утишао напорни звук сата, лавеж је нестао и она сада мирно спава,чекајући да се њено слатко ствојење врати.