Sedeći na hladnim klupama tog parka, osmoro mladih je razmišljalo o ukusima. Ukusu mladosti. Ukusu piva koje smo polako pili, kao da je noć večna. Nenad je zapevao tada, neku pesmu Aerosmitha, a ja sam u ritmu klimala glavom. Drveće se njihalo, te oktobarske noći, plešući sa nama. Neki novi ukus se pojavio, bili smo sami i moćni, dok smo pevušili u tmini. Neki prosed čovek je izašao na terasu i mirno nas pogledao. Gledali smo i mi njega. A onda se samo nasmejao i vratio se u kuću. Ko zna, možda se setio ukusa svoje mladosti.
YOU ARE READING
Ukusi sadašnjosti
Short StoryJesi li nekada razmišljala o ukusima? O ukusima usana koje ljubiš, o ukusu kiše koja ti lije niz lice i slatkoći jednog osmeha? Udahni, izdahni i okusi sadašnjost.
