Znao si moje otkucaje srca napamet i znao si kada mi se ježi koža. Znao si mere naših usana i zašto se toliko slažu. Znao si i stanicu i voz i put do mog srca. Znao si, ponekad, šta treba da kažeš.
Ali nisi znao ništa.
Jer ja sam imala toliko omiljenih boja, rečenica iz prašnjavih knjiga, neispričanih priča, skakutavih kikica iz detinjstva, budućih tetovaža, malih i velikih snova i gorkog taloga, poput onog u šolji kafe. Jer sam ja imala toliko reči za sklopiti u rečenice.
Ali nisi znao ništa.
Znao si da prekineš moje rečenice svojima i da puštaš da se priče prepletu kao poljupci. Znao si da se smeješ. Znao si da me nasmeješ i da me rasplačeš. Znao si da odgovore na sva moja pitanja pustiš u reku, poput malih čamčića od papira. Znao si da će neki otploviti, neki će se prevrnuti, a oni poslednji otopiti i rasuti u vodi kao pena.
Ali nisi znao ništa.
Nisi znao odgovore na moja pitanja.
Nisi znao pitanja za moje odgovore.
Nisi znao da se toga i najviše bojim, da ne znaš.
Jer sam ja imala crvenokosu enigmu za tebe i pomoć prijatelja da je rešiš. Jer sam ja imala klupko osećanja koje sam čekala da upleteš u svoja.
Ali ti nisi znao ništa.
Ništa o okusu odgovora.
YOU ARE READING
Ukusi sadašnjosti
Short StoryJesi li nekada razmišljala o ukusima? O ukusima usana koje ljubiš, o ukusu kiše koja ti lije niz lice i slatkoći jednog osmeha? Udahni, izdahni i okusi sadašnjost.
