,,Pričaj mi opet, dejko, pričaj mi" reče uzbuđena petogodišnja devojčica, u roze pidžami i sa medom u rukama. Deda se slatko nasmeja, i poče sa pričom. ,,... I tako, ja ću zagrliti tvog princa, pripretiti mu da bude dobar, a onda zasvirati harmoniku i napiti se, jer se moja Jovana udaje." Devojčica se nasmeja i utone u san, a deda nasloni usne na njeno čelo i ostavi poljubac. Imao je četiri unuke, ali ona mu beše najdraža. Mala Jovana, bez jednog zubića. Pitao se tada, šta je sudbina spremila za nju. Nije dočekao da upozna njenog princa, nije dočekao da se napije i da mu muzika svira do ujutro. Nije uspeo. Srce mu je samo stalo, ostavljajući malu devojčicu sa gorkim ukusom u grlu. I baš na taj dan, petogodišnja devojčica u roze pidžami je upoznala surov ukus smrti.
YOU ARE READING
Ukusi sadašnjosti
Short StoryJesi li nekada razmišljala o ukusima? O ukusima usana koje ljubiš, o ukusu kiše koja ti lije niz lice i slatkoći jednog osmeha? Udahni, izdahni i okusi sadašnjost.
