"Ti nikada i nisi bila normalna,da jesi ne bih morao da šaljem ovo pismo u drugi grad u koji si pobegla samo jer ti se u ovom sladoled nije svidjao. I spakovao sam se da znaš,dolazim i ja u taj grad jer ti se u ovom sladoled nije svidjao. Doću jer stvarno ne mogu bez tvojih pitanja i poljubaca. Doćiću da svakog četvrtka jedemo kinesku hranu na podu neopremljenog stana, jer ti se i u ovom gradu nešto neće svidjati. Da pijemo kafu kasno uveče i ostajemo budni pa gledamo zvezde i izlazak sunca,pa mi zaspiš na ramenu kao da nemamo gomilu zelenih jastučića koje si kupila. Da me probudiš glasnom muzikom nekog benda za koga ni sama nikada nisi čula,do sada.
Doćiću jer te volim,doćiću jer znam da čekaš da dodjem da te volim i uživam u tvom ludilu,našem ludilu."