Pitao sam te,
kako ti zamišljaš raj?
Odgovorila si mi kao da na to pitanje odgovaraš svaki dan.
Rekla si u mom naručju ujutru,kada se prvi zraci živahno probiju i igraju ti po koži,
ujutru uz kafu ili sok;tišinu ili smeh,
ujutru kada nema problema,nema buke.
Pitao sam te?
Samo ujutru?
Nasmejala si se
U podne,kada je gužva,kada umorna dodješ sa posla pune glave zbrke i ispraznih priča.
U podne za stolom dok jedemo ono što sam ti ja pripremio da bih ti skrenuo misli sa nebitnih ljudi,mojom očajnom hranom.
U podne kada se odmara,
ili čita knjiga.
I uveče kada je mirno,kada se svi brodolomi smire i stope sa mrakom koji kupa naš grad.
I uveče da slušaš kako dišem dok te mazim ili ljubim.
I uveče dok ne zaspiš.
To je raj.
I on opet počinje novim jutrom.
Kažeš i polako utoneš u san stežući mi ruku.
