Ljubav Iz Srednje

Zanimljiva igra

Neko vreme nisam mogla da se zaustavim od smeha, pocela sam da brinem samu sebe sto me je jos vise zasmejavalo. Stefan je poceo da se brine, da mi daje vodu koju sam odbijala, bukvalno nisam mogla da se smirim. Stvarno bi bilo dobro da umrem zbog smeha. Svi bi mi se divili.

Lana? - u trenutku zacujem zabrinuti glas. Stefan.

M? - opet sam se krenula smejati, jedva sam izgovorila ovo sto jesam.

Molim te smiri se, ovo me zabrinjava. Ozbiljno, nisam mislio da ces odjednom poceti da umires od smeha a ne znam ni razlog. Ovo postaje jezivo. - "jezivo" je naglasio.

Smiricu se, obecavam.

Aleksina strana price

Mislim da mi je ovo prvi put da nesto i slusam na casu. U trenutku se setim kako mogu napakostiti onom malom djavolu, pa smislim nesto veoma zanimljivo. U trenutku se dosetim.. A ne, dragi momce, neces.

Lanina strana price

Nakon casa, smirila sam se hvala bogu, jer sam vec pocela da se brinem da li cu ostati ziva. Ulazim u skolsko dvoriste. I sta ja to vidim? Dragi poznati skolski zenskaros sa onom kurvom Bjankom? Zanimljiva igra. Dobar potez, necu pokazati da mi je stalo. Ne ide to tako kod mene, ne, ne. A sada.. Oh da, idem do Akice, da vidimo sta se desilo s njim i Anom, nisam komunicirala s njima par dana. Okrecem glavu oko celog dvorista dok ne zapazim njih dvoje kako pricaju. Trcim do njih i zadihano ih upitam:

Hej, o cemu pricate?

U trenutku dobijam odgovor, a vidim po Aninim ocima da su pune olaksanja. Huh?

Lanaaaaaa, nista nije bilo! Nista posebno. Onda mi je u trenutku uputila pogled mi-upravo-raskidamo. Ovo se nece zavrsiti dobro.

Paaa dobro, da vas ostavim same? - nisam znala sta reci, pa sam samo otisla. Tacnije, sakrila se iza zbunja blizu njih. Svaku rec sam pazljivo slusala.

I sta mi zelis jos reci, Ana?

Da si mi jednostavno mogao reci da volis drugu.

Da je to lako kako ti mislis..

Samo me zanima, ko je ona? - ovo je i mene jako zanimalo.

Nebitno. Mozda je i nema. Mozda sam i izmislio. - hladno je odgovorio. Oh ozbiljno Aleksej? Nesto bolje, molim te?

Interesantno. Kako god, ostajemo prijatelji, nista me vise ne zanima. - totalno zainteresovano mu je odbrusila, zatim elegantno otisla tacno do zbuna gde sam ja. Izgleda da je znala. Pametno Ana.

Pa, cula sam sve. - nije bilo potrebe za laganjem.

Znam. Kako god, on i ja ostajemo prijatelji. Samo budi par dana uz mene, molim te. - izgledala je tako tuzno, pogled sam joj citala, samo sto je skrivala. Ali znam je odlicno.

Ana, u redu je. Moram i ja popricati s njim, nesto nije u redu. Znam da je drugaciji nego pre, menja se. Razlog ne znam.

Pretpostavljam da mene to ne bi trebalo da zanimaa.

Svakako, idemo na cas. I nikada nisam mislila da cu ovo reci. - nasmejala se na zadnju recenicu, pa smo posle ka skolskom ulazu.

(...)

Ali nastavnice, ja sam ozbiljna. - umirala sam od smeha, zajedno sa Anom i Stefanom.

Gospodjice Petrović, ovo je nedopustljivo!

Zar ste realni? Kao da se vi van skole ponasate bolje, molim vas, postedite nas toga. Svi znamo da ste ovde samo zbog para. Svi znamo da je ovo samo ustanova gde mi ucimo, mislim gde bismo trebali da ucimo. Svi znamo da nam je pola ovih predmeta bespotrebno, zar ne? Kao i vas predmet, biologija. - naglasila sam zadnju rec.

Ovo je prevrsilo svaku meru, kod direktora! - kako se izdrala, mogao ju je cuti bilo ko.

Znam da se slazete sa mnom, znam da to jeste istina. Toliko od mene, dovidjence dok se vi svi smarateee, pozdrav! - sa kezom sam izasla iz kabineta sva srecna. Mada, tu srecu mi je pokvario gadan prizor. Zvalavljenje najvece fufe u skoli i najveceg zenskarosa. Odvratno. Samo cu proci pored njih, hladno. Okej Lana. Smiri se. Diši. Nije ti decko da mu odredjujes sta ce raditi, ljubav je prolazna. Ohrabrivala sam sebe dok sam laganim koracima prolazila pored njih. I uspela sam! Huh, ovo trebam da radim cesce. Stvarno pomaze. Ah sada, direktorka.

(...)

Zbog cega ste se mlada damo tako obracali prema nastavnici?

Jer svi znaju istinu.

Kakvu?

Trebam da spominjem?

Izgleda da trebas.

Pa svi ste vi ovde samo zbog novca, zar ne? Van skole je drugacije. Svi to znamo. Svi.

Pa mislim da to svakako nije tvoj problem..

O, itekako jeste. Verujte mi. Ljudi istog ponasanja kao ja meni nece odredjivati kako cu se ja ponasati u ovoj ustanovi. Niti bilo ko. Bio fin ili ne, niko.

Stvarno ne popustas?

Ne.

Izgleda da ti treba kazna..-

Radite sta hocete, svoje sam rekla.

Ti-

Dosta. Koja je kazna?

Ne znam vise ni kako da te kaznim..

Odlicno, zbog cega direktor vise nije u skoli nego ste Vi?

Na bolovanju je.

Oh, odlicno. Sada me mozete pustiti.

Ne bi trebalo da-

Samo to uradite.

Ali-

Nema ali, dovidjenja.

Ja-

Vi nista, tako je. Drago mi je da smo sklopile dogovor. - sa osmehom na licu sam napustila prostoriju, niti joj dozvolila da bilo sta dalje kaze. Vracam se nazad, samo ne u kabinet. Napolje. Sedam na neku klupu i pocnem da blejim po telefonu dok mi ga neko nije pokusao trgnuti iz ruku.

Ne das svoje, ha? - upitao me je jedan jako iritantan glas. O da, to je bila ona. Pogodili ste. Bjanka.

Ne znam sto si ti ovde trenutno.

Da bih te nervirala, opet.

A ok, mozes da palis.

Ne, ne. Ne ide to tako.

Idi zvalavi se, pametnija si kad te neko na neki nacin ucutka. A to je trenutno pravi nacin. Sto duze cutis, to bolje.

Pa-

Nope. Ne pokusavaj. Svakako si isprebijana kao picka.

Ma ti-

Veruj mi draga, ne pali ti to.

Udaricu te, ozbi-

Pokusaj. - u trenutku vidim pokret njene ruke, zaustavljam je, zatimi drugu ruku. Jako joj stiskam ruke i zabadam nokte dok pocinje da jauče.

Prekini, to boli, a-

Kako ti kazes, fufy.

Kako si me to nazvala?

Fufy.

Videces ti-

Ne pokusavaj. Ne iskusavaj. Toliko. Zelim ti prijatan dan sa zvalavljenjem.

Ja barem imam decka.

Nije moja stvar. Cao! - mahnula sam joj sa kezom, dok joj se nalicu ocitavao bes. Eh, fufy, fufy. U trenutku mi se stvara slika Alekse sa plocicama, do skoro ju je postavio na insta-story. (slika gore) Okej, prekini Lana. Sad je tvoj potez.