"To je on!"
"Znam tko je! I to jako dobro ga znam." Rekao je Jimin i gledao ljuto u momka ispred sebe. "Dugo se nismo sreli, moj dragi prijatelju!"
start : 12.6.2018
end : 7.2.2019
Cover by: @tandoprcojke
"Jesi li rekla, da radimo što hoćemo?" Na te njegove riječi sam zanijemila. Opet mi je prišao i poljubio me. Nisam uzvratila. Krenuo je na moj vrat, ali sam osjetila jak bol u trbuhu.
"Aaaaa!" Skiknula sam od bola, a on se odmah odmakao.
"Jesi li dobro?" Odmahnula sam glevom i ustala se u sjedeći položaj.
"Zovi liječnika." Odmah je otišao zovnuti. Držala sam se za trbuh i vrištala.
Lječnik je odmah ušao u sobu.
"Ležite." Napravila sam šta je rekao.
...
"Moram vas upitati. Jeste li vi trudni?" Klimnula sam glavom, a svi su ostali u šoku.
"Djete vam je previše nisko u posteljici. Morate biti jako pažljivi. Nikakav rad, nikakvo živciranje i nervoza, jer sve može poći po zlu." Zahvalila sam se, a lječnik je izašao.
"Nisi mi rekla da si trudna." Rekao je onaj sa smiđom kosom koji me poljubio.
"Nisi pitao, a nisi ni ti meni rekao svoje ime." Odgovorila sam mu, a on je sjeo na krevet do mene.
"Nisi pitala." Nasmiješio se.
"Pa onda, kako se zoveš?"
"Kai." Klimnula sam glavom. "Jesi li dobro?"
"Jesam. Sve je u redu." Odgovorila sam mu uz smiješak. Prem da me je oteo i odveo od njih sviju, ali učinio mi je uslugu. Ne želim više nikoga vidjeti, a pogotovo ne Jimina.
"Sigurno?" Klimnula sam glavom. "Ne ljutiš se na mene što sam te oteo i sve ovo?"
"Zapravo ne. Učinio si mi uslugu. Da sam ostala s njima, morala bih ga viđati svaki dan." Uzdahnuo je.
"Znam, i ja sam ga viđao svaki dan. A što je napravio?" Upitao je, a ja sam ga čudno gledala.
"Ma nije bitno, nego ga kako ga ti znaš?" Upitala sam, a on je samo odmahnuo rukom.
"Pa duga priča..."
"Imam vremena..." Odgovorila sam, a on se samo nasmijao.
"Paa.. išli smo skupa u školu u Busan, ali smo se posvađali zbog jedne djevojke..." Klimnula sam glavom i zjevnula.
"Idi spavati. Sutra će mo pričati." Rekao je i pokrio me.
"Laku noć."
"Laku noć, slatki snovi."
JIMIN P.O.V
Sletio sam u Seul i odmah sjeo u taxi.
Stigao sam u kuću i zatekao samo Karlu sa Daeom.
"Gdje je Sara?" Trčao sam po svim sobama, u nadi da ću ju naći. Više nisam mislio ni na Hyunu, ni BihHit, ni nikoga drugoga. Samo mi je Sara bila na pametima.
Došao sam do zadnjih vrata, ali ni u toj sobi nije bila. Pao sam na pod uza zid i zaplakao.
Nisam si mogao oprostiti, ali nadam se da će mi Sara nekada oprostiti.
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Plakao sam i vrištao iz svega glasa. Karla je dotrčala do mene i bacila se na mene. Lupala me je p oprstima, ali sam ju samo povuko u zagrljaj, a onda nam se i Dae pridržio.
...
Pribrao sam se i krenuo u potragu. Pretražio sam sva naša mjesta, ali nisam kućicu na drvetu. Otišao sam tamo, ali ni tamo ju nisam zatekao. Popeo sam se na kućicu i sjeo na balkon. Gledao sam jezero koje smo skupa gledali prije 4 godine. Skupa! Opet sam pustio suzu. Grcao sam se u suzama, zašto je ovo moralo ovako ispasti. Za sve sam ja kriv! Kišao je počela padati i odmah sam bio mokar kao miš. Nije me bilo ni briga. Sišao sam dolje i stao ispred jezera. Gledao sam svoj odraz lica, a kapljice kiše su ga uništavale. Pogledao sam pored svog odraza i vidio Sarin odraz. Brzo sam pogledao pored sebe, a ona me je držala za ruku. Htio sam ju povući u zagrljaj, ali prije nego što su na se tijela dodirnula, nestala je. Pao sam na pod i nastavio plakati. Suze su se stapale sa kišnim kapima, a j sam nastavio jecati.
"Sara, ako se ne pojaviš, ja..neću moći živjeti bez tebe..a to djete, neću si moći oprostiti...molim te vrati se, molim te!" Izgovarao sam kroz plač i vrištanje, a onda je sve postalo crno.
................. Vote i com..❤❤ Ovaj tjedan možda neće biti nastavaka...ali možda..
