Dance Whit The Devil

Squeeze my wings

Celo jutro se seta po klubu u svom bade mantilu, ne zna sta treba da radi, nikad nije bio u ovoj situaciji, nikad nije tesio, uvek je kaznjavao, nikad nije znao kakav treba da bude da pokaze da je dostojan necega. Obozavao je kad treba ljudima da dokaze da nije upravu, a najvise mu je milo sto je ubedio ljude da on ne postoji i time prevario citavo covecanstvo.

Ipak, sad on, Lucifer, prvorodjeni sin Bozji, omiljeni andjeo koji je jedini smeo da se suprotstavi Njegovoj volji, isti onaj koji je proteran u sopstveni svet kao vladar , osudjen da vecno muci ljude i najbolji je u tome, sada on tesi ljudsko bice jer je skoro pogubljeno zbog njemu nepoznatog greha a ipak u njegovo ime.

Da stvar bude jos gora on je i odbranio od njih, umesto da ih je pustio da je ubiju a onda da se njihovim gresima nasladjuje u paklu bas kao sto bi inace cinio.

Konacno ulazi pod tus kako bi se osvezio, ali tada oseti tezinu na ledjina, i tada bude besan na sebe i oca jer shvata, tu su. Idalje su tu iako ih on nije zeleo, ni sam ne zna zasto mu je dozvolio uopste da ih zadrzi ali eto tu su. 

Tada se seti, da se nervira dzabe kada ima Katherine.

Skoro se teleportuje u njenu sobu kako bi je probudio

'NA NOGE LAGANE PAKLENI NARODE!' Vikne nakon sto joj skine pokrivac, ona je zbunjena ovim gestom jer to ne lici na Lucifera, no na njega ne lici ni da ikome popusti ali to mu je sto mu je.

'Koji vrag je usao u tebe?' Tada je shvatila koliko je ironicno ovo pitanje i pocela je da se smeje na sav glas a on je samo prevrnuo ocima

'Hajde, hajde, Imam zadatak za tebe' podigao je iz kreveta s namerom da obavi jos jedan prkos ocu

*

Dolaze do vrlo lepe plaze, imaju utisak kao da su na drugom kontinentu a ne u Los Angelesu, ona ni ne zna koliko ironije ima ustvari na ovom mestu da je to strasno.

'Hoces li mi dodjavola reci sta se desava ovde?' prevrnuo je ocima a onda skinuo kosulju, Katherine ga je gledala kao veoma zgodno parce mesa i grickala je usnu zbog toga. I sam je svestan koliko je zgodan i lep, ali sta ce kada je prosto tako, verovatno da dobar deo ima to sto je deo bozanskog.

'Vratila su mi se krila' bio je besan i to nije krio, nikad mu nije bilo jasno zasto je zadrzao krila, zasto mu je otac to dozvolio kada ga je prognao iz raja, ali sta god da je razlog resio je da mu prkosi

'Kako je moguce?' Bila je sokirana dok je gledala u njega 'Od kako sam rodjena u paklu nikada te nisam videla sa krilima, uvek si imao djavolji lik' zavrsila je dok je kruzila oko njega da bi konacno stala ispred njega, on je samo malo pomerio ramena i izasla su velika bela krila, lepsa od bilo cega na svetu, dovoljno velika da njima moze da dotakne bilo koga na tristo metara ispred sebe, cisto bela krila krasila su Luciferova ledja  a ona je bila zaprepascena onim sto je videla.

'Kao sto vidis, dosade su tu, mislio sam da mi ih je onaj sebicni gad oduzeo ali ne, ostavio ih je kao podsetnik na to' Pogledao je u nebo 'KO MI JE OTAC!' viknuo je iz petnih zila i Katherine se odmakla malo od njega.

'Dobro, sto smo ovde?' pokazala je na plazu na kojoj su se nalazili 

'Ovde sam pao kada me otac proterao iz kuce, zelim da mi ih odseces' hladno je rekao i tada je prvi put posle citavog milenijuma video Katherine sokiranu.

Bila je njegov najsuroviji demon u paklu, nije imala milosti ni prema cemu, kada se nameracila na njega ona bi izvrsila svoju misiju ali sada ne, sada je uplasena, skoro da bi zaplakala dok gleda ta prelepa velika bela krila kako mu krase ledja, sa njima izgleda jos privlacnije nego sa bilo cim, ni Gucci ni Prada ne mogu da postignu ovaj efekat

'Zasto ih ne zadrzis Luci? Mozda nekad zatrebaju...' htela je da ga ubedi da ih ostavi ali onda je on pokazao svoje djavolje lice

'HOCU DA IH ODSECES KATHERINE! Da li mislis da ovo lice i ova krila idu zajedno? On ih je stvorio ne trebaju mi' okrenuo joj ledja.

Suze su joj krenula niz lice dok mu je prilazila, u ruci je imala jedan od nozeva stvoren u mracnim krugovima pakla, dovoljno je ostar da moze kost da sece kao puter. 

On je s druge strane bio ozbiljan po pitanju njih, nije hteo nista sto mu je otac dao, zato je strpljivo cekao da Katherine izvrsi naredjenje. 

Odjednom je osetio ostar bol s leve strane a onda isto to i s druge strane, i znao je, konacno ih se oslobodio.

Bolela ga je dusa, odstranio je deo svog tela, ali to mu je pripalo dok je bio andjeo, sada ne zeli ni da zna za njih, a jos manje da rizikuje da se pojave onda kada ne treba pa jos i ljudskom svetu, niko nebi razumeo sta je to.

'Dobro, sad kada smo ovo zavrsili vreme je za povratak kuci' obukao je kosulju i sako, a onda su se uputili ka aerodromu. 

Katherine je bila van sebe, imala je utisak da kada ih je videla da je dozivela neko oslobodjenje, kao da su joj odjednom svi gresi oprosteni, nikad se do sad nije tako osetila a sretala je i andjele licno. 

Ovo je bilo drugacije, uzvisenije, lepse, ni sama nije mogla da objasni taj osecaj, ali znala je, ako se ona oseca tako sa njima, onda moze da zamisli kako bi ljudi reagovali na njih a ona samo leze na onoj plazi.

'Ti idi za San Diego, ja hocu malo da istrazim grad' namestila je najlazniji moguci osmeh koji je mogla da napravi, ali ocigledno je bio dovoljan kada je Lucifer samo blago klimnuo glavom i usao u avion. 

On nije znao sta smera ali znao je da nije istrazivanje grada, sad ga nije bilo briga vec je seo na svoje mesto u svom privatnom avionu i dao znak pilotu da mogu da krenu za San Diego. 

Jedva je cekao da se vrati kuci i da proslavi sto se konacno otarasio krila svog oca i sad moze da uziva u zivotu.

Cak ima ideju za vecerasnju zurku, zadovoljno se nasmejao i konacno su uzleteli