Nedodirljiva

4.deo

Otvaram oči...Dnevno svetlo dopire kroz prozor moje sobe.Protežem se i ustajem.Primećujem jedan papir na stolu.Polako,prilazim.Ne sećam se da sam išta ostavljala na stolu...Na njemu piše "Večeras u 10 kod jezera".....Ko je ovo ostavio?I kako je uspeo...To znači..Da mi je neko ulazio u sobu dok sam spavala.O moj Bože...Od same pomisli na to ledi mi se krv u žilama...Možda je Stefan?Ko zna..Suviše je rizično da odem,a opet..Verovatno bih se zauvek pitala ko je to misterioznu poruku ostavio..

.

.

.

.

.

.

.

Našla sam se sa Jelenom.Sedele smo na kafi,dok mi je prepričavala kako je zaljubljena u Vladu.Ali nisam puno obraćala pažnju,misli su mi odlutale..Samo sam mislila na poruku.

Jelena:Jel me slušaš Tinaa?

-Mm..Da..Slušam te..-rekla sam brzo-

Jelena:..Šta je sa tobom?Jel sve okej?

-Pa i ne baš...Jutros kad sam ustala našla sam poruku na stolu,koju je neko ostavio.Želi da se nadjemo u 10 kod jezera.

Jelena:Možda te neko zeza..

-Jelena..Nije to poruka u sandučetu.Taj neko je morao da udje ili kroz prozor ili kroz vrata da bi to ostavio..Šta ako je neki manijak?Mogao je da me ubije na spavanju

Jelena:Au čoveče...U pravu si..Pa ne znam ko bi mogao biti,Stefan možda?

-I ja sam to pomislila ali...Previše je on smotan da uradi tako nešto.

Jelena:Hoćeš li ići?

-Pa..Valjda..

Jelena:Pazi se samo,molim te.Odmah me zovi ako bude nešto

-Hoću...

-Kod Relje-

Punili smo puške i pištolje.Spremali opremu i municiju.Još malo i sve je bilo spremno.Polazak se bližio.Dok sam se presvlačio,Hristina mi je upala u sobu.

Hristina:Ljubavi...-obgrlila me je od pozadi-

-Ostavi me sad..

Hristina:..Šta kažeš da izadjemo večeras?

-Ne mogu večeras..Posle ovog posla,idem da se vidim sa nekim

Hristina:Sa kim?

-Šta te briga..-rekao sam obuvajući cipele-

Hristina:Neka riba a?-upitala je ljubomorno-

-Odjebi bre od mene...

Izašao sam napolje i zalupio sam vratima.Momci su bili spremni.Ubacio sam municiju u gepek.Seli smo u kola i zaputili se prema zlatari.Noć je uveliko pala...Čekali smo nekih pola sata na parkingu,kako bi se uverili da sve teče po planu.Proveravali smo detaljno plan i mapu zlatare.Svako je imao svoj zadatak.Vlada je trebalo da razbije izlog i vrata,tada upada Srki koji lomi kamere i sprečava alarm.Onda nastupam ja,trčećim korakom uzimajući sav nakit i pare koje vidim.Boris za to vreme čuva stražu,a Djole nas čeka u kolima.Spreman za beg...I sve smo to uradili za manje od 5 minuta...Iza sebe smo u daljini čuli zvuk rotacionih policijskih kola,ali uzalud..Nikad nas nisu uhvatili