Nedodirljiva

9.deo

-Kod Relje-

Vozili smo se dobrih pola sata.Išli smo najdrže što smo mogli.U glavi mi je bila samo ona.Znao sam da sam kriv za sve.Nisam je trebao ostaviti samu.Ne znam zašto,nikad se do sad nisam zaljubio ali...Osećam se čudno u vezi nje.Imam potrebu da je zaštitim a svakom  debilu koji je pipne da otkinem glavu...

Vlada:Konačno smo stigli...-žurno otvara vrata-

Boki:Kako ćemo?

-Jel to ova kuća ovde?

Vlada:Trebalo bi..-izvlačio je pištolj-

-Vlada i ja idemo sa zadnje strane,ti čekaj naš znak

Boki:Dogovoreno.

Potrčali smo ka zadnjem delu kuće.Nogom sam otvorio vrata.Bilo je poprilično mračno.Sve je smrdelo na budj.Okolo su visile neke krpe,zavese pocepane,carsavi krvavi...Stajale su plasticne lutke,bez ociju i bez šaka.Kroz telo mi je prolazila jeza.Ličilo je na neki prostor za snimanje horor filma...Još gore.Gutao sam knedle,nadajući se da ću da je nadjem..Ali nije bilo nikoga...

-Au u kurac!-razdrao sam se-

Vlada:Bili su brži...Boki!

Boki:Evo me...

Vlada:Nema nikoga..

Boki:Kako bre?

Vlada:Odveli su je pre nego što smo stigli..-seo je na stolicu-

-I šta sad?

Boki:Ne znam brate...Zovi Djoleta.

-Ako joj se nešto dogodi..

Vlada:-ustaje-Relja nisi kriv...Borise,pali kola.

-Gde ćemo?

Vlada:Pa kući...Gde drugde?

-Moram da je pronadjem-uneo sam mu se u facu-

Vlada:Moramo prvo da saznamo jebeno gde je pa da onda tražimo

Boki:Smirite se...-razdvojio nas je-

Izleteo sam iz kuće.Zapalio sam cigaretu.Gde bi mogao da je odvede?Gde?....

 .

.

.

..

.

.

.

.

.

.

.

-Kod mene-

Vozili su me satima u kombiju...Imala sam povez preko očiju i lisice oko šaka.Nisam verovala da se meni ovo dešava.Kao san.I znala sam da je ovo moj kraj...Osećala sam to.Verovatno su me vodili negde daleko da me ubiju i bace i da me nikad niko ne pronadje.Samo mi je žao bilo što nekim ljudima nisam rekla ono što osećam i što sam se prema nekima ponela jako ružno a to nisu zaslužili...Odjednom smo stali.Osetila sam naglo kočenje.Nosili su me i bacili na pod...Skinuli su mi povez sa očiju....Pogledala sam oko sebe..Bila sam opet u podrumu..Ali ne bilo kakvom.Poznavala sam taj prostor oko sebe...I konačno sam shvatila.Bila sam u mojoj staroj kući.Gde sam rodjena,gde sam odrasla..Gde sam živela sam svojim roditeljima i gde je svaki milimetar kuće podsećao na njih i budio neke nove,davno zaboravljene uspomene.Kao mala sam se nekada baš ovde,u podrumu,skrivala dok sam sa tatom igrala žmurke,igrala se sa lutkama i sakrivala sa drugarima...Baš ovde..I nisam bila u ovoj kući preko 10 godina..Nisam želela da se sećam roditelja,njihove sobe.A evo me danas,baš tu.....Zaledila mi se krv u žilama.Čula sam korake i otvaranje vrata.