Deca MOĆI

PROLOG

PRE 9 GODINA
Džejson : Mama, Rejčel opet plače!
M: Mili, da li bi, molim te, mogao da pogledaš?
Mama mi govori umorno iz kuhinje
Užurbano odlazim na sprat uz spiralno stepenište od bele breze. Otvaram vrata sobe moje mlađe, četvorogodišnje sestre. Nešto ih je blokiralo. Guram jače. I dalje se ne otvaraju. Guram iz sve snage. Ovoga puta se otvaraju kao da nisu ni bila. blokirana. Usled naglog otvaranja padam na tepih Rejčeline sobe. Začuđen, otvaram usta. U središtu sobe, oko Rejčel se nalazi mali uragan koji se prostire do plafona , sačinjen od prozirnog vazduha. Ispred Rejčel se nalazi prepolovljena Aleks, njena najdraža lutka.
Dž: Seko, neplači!
R: Alek... Al.. A... a
Dž: Popravicemo je!
R: Sigurno...?
Dž: Da, veruj mi...
Pružam joj ruku. Kada me je njena malena šaka dotakla, uragan je iznenada prestao. Baca mi se u zagrljaj. Uzvaracam joj zagrljaj. Čuvaću je... Uvek...