Deca MOĆI

Lusi

Par milimetara je nedostajalo da udarim u nos devojke koja je sela pored mene. Toliko naglo sam se zaustavio da sam izgubio ravnotežu i pao sa stolice!
Dž: Jao!
Xx: Izvini! Jako mi je žao! Ljudi ovde me obično ignorišu! Tako mi je žao! Samo sam pokušavala da provalim koje su ti boje oči! Tako mi je žao!
K'o iz topa izruči devojka. Sad kad sam je bolje pogledao, iz žablje perspektive, i ne izgleda loše. Nos joj je normalne veličine, a ne abnormalan i zauzima pola njenog lica kako mi se malopre učinilo. Izgledala je sasvim normalno, jedino neobično na njoj bila je potpuno crna kosa sa jednim svetloljubičastim pramenom. Nisam ni primetio da mi je pružila ruku. Prihvatio sam je i pomogla mi je da ustanem.
Xx: Još jednom, jako mi je žao!
Dž: Ma opušteno! Što se tiče mojih očiju, zavisi koliko svetla ima u prostoriji. Kada je svetlije one su plave, a kada je tamnije zelene su.
Rekoh uz osmeh.
Xx: Ti mora da si novajlija! Džejson, Džejson Sorenson, zar ne?
Dž: Da, taj sam, a ti si?
Xx: Lusi Fudo, tebi na usluzi
Iako je pola kantine gledalo u mene kad sam pao, sada su se svi vratili svom doručku.
Dž: Vesti se ovde brzo šire?
L: Retke su, ali se šire kao kijavica!
U tom trenutku ugledah jedno poznatije lice. Aleksis je prošla pored našeg stola.
Dž: Čudna je!
L: Aha, svi oni su čudni.
Dž: Oni?
Kada to upitah, videh Aleksis kako seda za okrugli sto pun tinejdžera u belom.
L: Mi ih zovemo "Albino smrtima". Dobro, ostali. Ja se uglavnom držim po strani.
Dž: Ko su oni?
L: Oni su "disciplinovani" iz sektora DELTA. Oni po ceo dan pomažu osoblju, cinkare nas ostale, i imaju posebne pogodnosti.
Dž: Sektora?
Čuo sam ovu reč stoti put danas ali mi nije u potpunosti jasna.
L: Ti izgleda baš ništa ne znaš o "Luis Martinu" zar ne?
Dž: Pa i ne baš.
Lusi prevrnu očima boje čokolade.
L: "Luis Martin" je podeljen na sektore. Sektor ALFA, tu su lakši mentalni bolesnici, ubice.
Pokaza ka stolu na drugom kraju prostorije. Tu su sedeli tinejdžeri u žutim duksevima sa belim grčkim slovom alfa na leđima.
L: Zatim dolazi sektor BETA. Tu su mentalno stabilne ubice, što nije moguće, ako mene pitaš.
BETA sto bio je pored stola ALFA. BETE su nosile crvene dukserice sa belim grčkim beta.
L: Slede GAME, lakši mentalni bolesnici ,pljačkaši.
Ovog puta je pokazala na skupinu u plavim duksevuma.
L: Potom sektor DELTA, mentalno stabilni, pljačkaši.
DELTE su jedine do sada izgledale prijateljski nastrojene u svojim zelenim duksevima.
L: Tu je i TETA sektor. Tu su mentalaći, koji su pokušali napad.
TETA sto je bio najbliži našem , oni su bili u crnim duksericama sa belim slovom teta.
L: I stigli smo do nas,do OMEGA. Mi smo stabilni, koji su pokušali napad.
Nije mi bilo jasno kako je Lusi, mala i nežna, mogla da napadne bilo koga.
L: I naravno, izloženi za primer, "Disciplinovani"  ili ti " Albino smrti".
Tu mogu da dospeju samo ljudi iz DELTE i OMEGE. Istoriji je posnato samo desetoro iz OMEGA koji su postali "Disciplinovani". Sve su tu suve DELTE. Ali OMEGE gotovo uvek imaju špijuna tj. nekog u disciplinovanim, da bi mogli da saznamo novosti u zgradi. Naravno postoji i zloglasni sektor Z.
Posle svga ovog, priča o sektoru Z samo je bila šlag na već filom prepunjenoj torti. Zalogaj mi je zastao u grlu.
Dž : Sektor Z?
L: Da, ne brini, njima nije dozvoljen izlas iz soba, NIKAD! Oni su potpuno ludi.
Verovatno je primetila da sam prebledeo.
L: Mislim da je bolje da završiš doručak, trebaće ti snage za posle.

...

Kada sam završio, sat u kantini je pokazivao 9:55.
L: Hajde, da vidimo šta nam je danas zapalo da radimo.
Ustala je i krenula ka vratima. Pratio sam njenu crnu kosu kroz masu koja je pokušavala da izađe iz kantine. Stala je pred ogromnu oglasnu tablu.
L: Reci mi svoj broj.
Dž Hmm?
L: Broj na tvom duksu!
Dž: Aha! Da vidim... 00-67389.
L: 00-67389? 00-67389! Evo te! Hodnik na 3.  Spratu! I ja sam gore, idemo!
...

Hodnik je bio bar 40m dugačak i širok bar 10m. Neće biti lako očistiti ga. Bilo nas je troje. Lusi, moj cimer, i ja. Nevaspitani još uvek nije progovorio ni reči, iako smo bili gotovo na pola hodnika. Nedugo potom, jedna vrata su se otvorila. Nevaspitani i Lusi su se ukočili, ali ja sam nastavo sa radom. Sve dok se u mene nije zakucao jedan potpuno nag tinejdžer! Rekčel smesta baci zoger i pritisnu crveno dugme na zidu.
L: BEKSTVO U SEKTORU Z! BEKSTVO U SEKTORU Z!
Čuvši te reči, dečko ustade sa mene i odjuri dalje niz hodnik.
J: Mi smo u sektoru Z! Zašto mi nisi rekla!
L: Mislila sam da nije važno, obično niko ne izlazi.
J: Ako je on izašao, onda njegov cimer...
L: Ne boj se,  samo mentalno stabilni sektori imaju cimere! Zamisli koliki bi pokolj ovde bio!
J: Hjuuu!

...

Konačno smo završili hodnik. Baš u trenutku kada su dva bolničara u nosilima proneli onesvešćenog begunca pored nas.
Dž: Šta sad?
L: Sad imamo dva sata slobodno. Možemo do biblioteke, ili u svoje sobe. Pošto ti sa cimerom neće biti posebno zanimljivo...
Reče  Lusi , kada je Nevaspitani otišao.
Dž: U redu, u redu! Idem sa tobom.
L: Jiiiii!
Reče poskakujući.
Dž: A sad, šta znaš o mom cimeru?
L: Ne puno...
Reče zamišljeno
L: Znam da se zove Bendžamin Petison. I to sam jedva iskopala o njemu. Znaš ,ja sam ti i oči i uši ovog mesta.
Dž: Primetio sam.
L: Niko ga nikad nije čuo da išta govori, neki čak misle da je nem. Mada ja ne bih išla tako daleko. Ne zna se ni koga je napao. Potpuna misterija.
Ušli smo u Biblioteku.
L: Ćao Tifani! Margo!
Obratila je se dvema blizdnakinjama. Obe su imale vatrenocrvenu kosu, naočare sa ogromnom dioptriom , fiksne proteze i zelene DELTA dukseve.
T i M: Ćao Lusi.
Osim nas četvoro, biblioteka je bila PUSTA! Izgleda da i nije bila najpopularnije mesto.
L: Devojke, znate li ko je ovo?
T i M: Nemam pojma.
L: Perisonov cimer!
T i M : Nema šanse!
...

Veče je uveliko palo. Ostatak slobodnog vremena proveo sam odgovarajući na pitanja blizdnakinja. Ispostavilo se da su one ovde jer su pokušale da opljačkaju banku! Potpuno su uvrnute! Lusi je posle večere otišla sa njima na "međusektorsko druženje". Ja sam odbio. Morao sam da ispunim obećanje dato Rejčel. Otvorio sam prozor. Bendžamin nije reagovao. Mislim da sad stvarno spava. Prizvao sam mezečevu svetlost na dlan. Drugom rukom sam uvijao svetlost...
Dok nisam dobio savršenu formu pegaza.
J: Leti, maleni, leti.
Rekao sam šapatom, kroz suze. Zamislio sam prozor Rejčeline sobe i pustio ga u noćno nebo.

Pov Rejčel

Stojim kraj otvorenog prozora. Čekam Belokrilog. Znam da će doći.
Uvek dolazi. Jedna zvezdica se pomerila ka meni. Postala je nešto veća. Taman toliko velika da mi stane na dlan. To je bio Belokrili. Cupkao je na mom dlanu. Videla sam jednu kapljicu an njegovoj glavici. Suzu. Suzu mog brata. Spustila sam svoje usne na njega i on je nestao. Raspršio je se i otišao zvezdama. Nedoataje mi Džejson. Kako mi samo nedoataje!