-Ah jos jedan naporan dan,kao i obicno trebalo mi je pola veka da nadjem sta da obucem pa da se spremim i da konacno krenem.Zovem se Adriana imam 19 godina a ono sto svima zapada pod oko kod mene je cinjenica da sam zensko i da treniram fudbal.Za fudbal zivim,to je jedini sport koji me razume.Kao i svi imam svog idola Neymara,zivotna zelja mi je da ga upoznam,iako znam da je to nemoguce i dalje verujem i ne gubim nadu.Kao sto rekoh treba mi pola veka da se spremim,i konacnoo sam bila spremna,krenula sam da se nadjem sa Anom.Ana je inace moja najbolja drugarica iliti bff.Konacno sam je spazila kod jednog kafica pozurila sam jer smo ionako kasnile na trening.Rekla mi je da za par dana na nas trening dolaze specijalni gosti i da zato moramo da se potrudimo da igramo sto bolje mozemo,iskreno i nisam nesto bila zainteresovana ni radoznala po pitanju tih specijalnih gostiju.Stigle smo,kao i obicno trening je bio praktican ali zanimljiv.Prolazili su dani,saznala sam da su specijalni gosti neki poznati fudbaleri koji dolaze u nas grad.Dosao je taj dan,ti fudbaleri su koliko sam cula stigli,zanima me kakvi su i odakle su oni,zato sam se spremila i brzo posla na trening,bolela me je glava pa sam se nevoljno presvukla i izasla na teren.Ekipa se malo zagrevala pa smo poceli sa igrom.Bilo mi je jos gore ali nikome nisam rekla jer sam mislila da cu se osecati bolje jer radim ono sto volim.Zavrsili smo sa treningom,posto smo jos bili na terenu zbog nekog takmicenja primetila sam da neka grupica momaka izlazi na teren.Bila mi je magla pred ocima i pocelo je malo da mi se vrti ali i dalje sam izdrzavala.Prisli su nam ti momci,sve devojke sa treninga ukljucujuci i Anu pocele su da vriste od srece i da skacu samo meni nije bila jasna njihova reakcija jer od magle na ocima i vrtoglavice nisam nista primecivala.Pocelo je da mi se manta,osetila sam kako gubim kontrolu i ravnotezu nad telom,oci su mi se sklopile i pocela sam da padam.Osetila sam dame je neko uhvatio,malo sam otvorila oci koliko sam moglaa da vidim ko me je uhvatio,lice tog momka mi se cinilo poznato,veoma poznato.Kad sam se probudila videla sam da su sve devojke sa treninga oko mene,cim sam se probudila pocele su sa napadnim pitanjima da li znam ko me je uhvatio,i mene je to zanimalo pa sam i pitala ko me je uhvatio,radosno su viknule:NEYMAR.Nisam mogla da verujem,da li je to moguce,bila sam tuzna a u isto vreme i srecna,uhvatio me je moj idol ali nisam mogla da ga upoznam.Ali,cula sam da on i ostali momci ostaju ovde jos par dana,dosli su da vide najbolji zenski tim u gradu tj. nas tim koji se sprema za takmicenje,odma mi je laknulo kad sam to cula.Srecno sam otisla kuci.
Sledeci dan:
Zvoni mi glupavi alarm a mama se dere iz kuhinje:Adrii,budi se da doruckujes,zakasnices na trening!!!
-Odma sam skocila iz kreveta jer sam znala da je postojala prilika da ga ovaj put i upoznam,doruckovala sam i izletela iz kuce ko muva bez glave.Cim sam stigla osmotrila sam ceo teren da vidim da nije tu negde.Nazalost nije bio tu,ali pomislila sam imam jos par dana da ga poznam relax adrii relax.Pocele smo sa igrom,ova utakmica mi je jedna od najboljih jer sam proteklu celu noc guglala po laptopu neke kul trikove od neymara.
Zavrsile smo trener nam je reko da ovaj put nije on gledao kako smo igrale vec neko drugi.Cudno,zanimalo me je koga je sad unajmio o.O
Sa tribina su sisli oni-Neymar,Oscar,Luiz i ostali,mislila sam da cu opet pasti ali ne od glavobolje vec od srece,prisli su nam iii.
Nastavak sutra
