IZ PREDHODNOG DIJELA:
Polako, ali sigurno, ušla sam u dnevni boravak. Pripremala sam se na sve najgore. Pogledom sam prošarala prostoriji. Zamjetila sam osobu kraj prozora, meni okrenutu leđima.
Ustuknula sam. Osoba se okrenula.
Zadrhtala sam i širom otvorila usta.
Nestvarno plave oči i široki osmijeh. Razbarušena plava kosa. Da, on. Dečko koji me je ostavio u malom Mullingaru i otišao u bijeli svijet, a ja sam ga nastavila voljetijednako kao i prije, ako ne i više.
„Hej!“ - mahnuo mi je
Začula sam taj glas koji u zadnje dvije godine čujem u snovima, ali nažalost, nikada u javi...
Ponašala sam se... čudno. Ok, preblaga riječ. Ponašala sam se retardirano. Doslovno sam se bacila na njega. Malo je nedostajalo da sirotog čovjeka srušim na pod.
„Niall! Moj Bože! Niall! Tu si! Stvarno si tu! Kako...? Št...? Niall, vratio si se! To si ti! TO SI ZBILJA TI!“
Iskreno, mislim da bi i Rose imala normalniju i prisebniju reakciju od moje. Ali jednostavno si nisam mogla pomoći. Prevladali su me svi ti silni osjećaji.
Uzbuđenje. Radost. Šok, ponajviše.
U moju obranu, kako biste vi reagirali u takvoj situaciji? Isto? Možda i gore? Tako sam i mislila... Mislim, ipak su prošle proklete dvije godine.
Plakala sam od sreće, što je i više nego neobično za mene.
„Trebam... zraka.“ – rekao je
„Ha?“
„Eh... gušiš me?“
Pustila sam ga.
„Ovaj... oprosti. Ali koji vrag...? Što radiš u mojoj kući? Što radiš u Mullingaru? Zašto si došao?“
„Nadao sam se malo srdačnijoj dobrodošlici.“ – promrmljao je
„O-oprosti. Nisam tako mislila. Hoću reći – uranio si. Uranio si puna dva sata.“ –smijala sam se i plakala u isto vrijeme
„Da, znam. Namjerno sam ti poslao poruku s krivim vremenom da te mogu iznenaditi.“ – nasmijao se
Samo ću reći da je to bila najslađa laž ikad izrečena. Zbilja.
Nisam znala što da rečem, pa sam ga samo opet zagrlila. Ali ovaj sam se put zapravo potrudila da ga ne ugušim. Njegovi su zagrljaji bili... nešto. Nešto posebno. Ne ću niti pokušavati to objasniti.
Neki su osjećaji toliko jaki da ih je naprosto nemoguće predočiti rječima, a kamoli prenijeti na papir.
I onda... bum! Moje raspoloženje se promjenilo stotinki sekunde. Hm, tipično za mene. Izvukla sam se iz njegovog zagrljaja i 'sašila' mu takav šamar kakav nikad nikome dosad nisam.
Šokiran, pogledao me širom otvorenih usta i uhvatio se za obraz. Hm, možete to dodati na listu mojih bolesnih osobina.
#1469 – Kada je uzbuđena, radi ekstremno glupe stvari.
„Koji vrag!?“ – viknuo je
„Idiote jedan! Imaš li ikakvog pojma koliko si mi nedostajao?“ – rekla sam i opet ga zagrlila
„Ok... pravit ću se da se to nije dogodilo.“
„Oprosti, samo sam uzbuđena. Jako.Stvarno mi je žao.“
