Da Li Je Ovo Ljubav

Poglavlje 2:U zagrljaju sećanja

Naruto:Tog dana kad mi je Sakura tražila da je ostavim na miru srušio mi se ceo svet jer sam znao da za sreću devojke koju volim moram da napustim tu istu devojku od tog dana kao da između nas postoji neki zid evo već nedelju dana nismo se čak ni javili jedno drugom u prolazu...
Nije da se hvalim ali u ratu sam postao heroj i mogu da imam kakvu god želim devojku ali Sakura ona je nešto posebno prvog dana kad sam je sreo znao sam da želim da bude moja a bio sam samo dete ali opet sam osetio da će se naše sudbine jednog dana preplesti u jednu...Tim 7 ujedinio je naše sudbine koje su se još čvršće vezale obećanjem da ću vratiti Saskea ali onda je ruka sudbine odlučila da raseče niti naših sudbina tako da se nemogu ni dodirnuti a kamoli preplesti  ponovo....

Sećam se prvog dana kad sam sreo nju bilo je proleće napolju je bilo toplo i trešnje su bile u svom punom cvatu njihovi listovi vijorili su se na toplom vetru sedeo sam sam ispod jednog drveta dok su se ostala deca igrala zajedno na mene niko nije obraćao pažnju pravili su se da ne postojim a onda mi je prišla ona...
Sakura:Hej zašto si ovde sam
Naruto:Niko ne želi da se druži sa mnom ali to je uredu lepo mi je ovde...Znaš volim da gledam latice trešnje kako lagano padaju na zemlju svaki put kad duva vetar
Sakura:U tom slučaju volela bih da ti se pridružim ako mi dozvoliš
Naruto:Naravno ali zar se ne bi radije igrala tamo sa ostalima
Sakura:Ne ovde mi je dobro...Inače ja sam Sakura...Sakura Haruno a kako se ti zoveš
Naruto:Ja sam Naruto...Naruto Uzumaki
Sakura:Pa Naruto sigurna sam da ćemo ti i ja biti najboljo prijatelji

Sakura je prva koja je bila dobra prema meni jedina koja mi je u to vreme pružila ruku prijateljstva tog proleća igrali smo se zajedno svakog dana po suncu ili kiši i bilo je stvarno zabavno ali sve lepe stvari brzo dođu do svog kraja i njeni roditelji su joj zabranili da se igra sa mnom i isto kao sad prelazila je na drugu stranu ulice kad god bi me videla i kad bih je pozvao i mahnuo joj ona bi se samo na kratko osvrnula i onda otrčala najbrže što može...To je trajalo dok nismo upali u isti tim posle toga ponekad bi bila nasilna prema meni ponekad bi me i ignorisala ali sa vremenom naši odnosi su se popravili postalismo najbolji prijatelji ali ja time nisam bio zadovoljan jer ona je uvek bila i mislim da će uvek i ostati moja jedina ljubav  znam da su možda moje želje bile sebične ali hteo sam da ona meni uzvrati ljubav ali sada više nismo čak ni prijatelji izgubio sam je...

Sakura:Pre nekog vremena odlučila sam da pustim Naruta zauvek on mi je prijatelj ali ja ga oduvek povređujem nisam dobra za njega ali od kad sam donela tu odluku sećanja mi samo naviru ne mogu da ga izbacim iz glave toliko često me proganja sećanje na jedan dan toj dan počeo je kao sunčan pa sam ostavila kišobran kod kuće ali posle kraja časova na akademiji tog dana počela je da pada kiša već sam mislila da ću skroz pokisnuti ali onda sam osetila kako kapi kiše više  ne padaju na mene to je bio Naruto držao je kušobran iznad mene štiteći me od kiše...
Sakura:Naruto ali zašto
Naruto:Zato jer i ako ne želiš više da mi budeš prijatelj ja sam i dalje tvoj...Zadrži kišobran vidimo se

Tog dana on je potpuno pokisao jer je svoj kišobran dao meni uvek mi je bio tako dobar prijatelj...
Moja smena u bolnici se završila i ja sam lagano krenula ka kući kada su sa neba odjednom počele da padaju kapi hladne kiše padale su svuda po meni a je nisam imala gde da se sklonim ali onda su od jednom prestale da me kvase i začuo se zvuk odbijanja kapi o kišobran to je bio on...

Sakura:Naruto ali zašto?
Naruto:Čak i da se praviš da me ne poznaješ,čak i da mi potpuno okreneš leđa,čak i da me više nikad i ne pogledaš ja ću uvek biti tu kad ti budem potreban...
Sakura:Okrenuo se ostavljajući kišobran u mojim rukama krenuo je ka kući...
Ali šta ćeš ti?Naruto bez kišobrana ćeš potpuno pokisnuti
Naruto:Biću uredu samo ti nemoj da pokisneš Sakura...
Zbogom Sakura
Sakura:Zbogom Naruto...
Nepomično sam stajala tamo gledajući ga kako nestaje u kišnoj noći...Uvek je tu za mene a ja koliko god pokušavam samo ga povređujem svakim danom povređujem ga sve više...