Sedam sestara

Glava II

GLAVA II

 Za to vreme prava Lejla je bila u školi. Pričala je sa nekima koje ja poznajem, sa mojim drugaricama iz razreda, i niko nije ništa posumnjao niti primetio razliku. Videla je i neke devojke koje su me nervirale a ona je sa njima pričala kao da smo bile u dobrim odnosima od pamtiveka. One su, naravno, bile sluđene zbog ovog poteza, ali to nisam bila prava ja.
 Prava ja nikad ne bi učinila takvu glupost.

 Ni meni nije bilo tako loše na njenom mestu- bila sam princeza, imala divne sestre (osim što se Emili non-stop bunila), služili su me... I Lejla i ja smo imale po sedamnaest godina. Preko ogledala smo se dogovorile da ostanemo sve dok jedna od nas dve ne poželi da se vrati u svoj svet. Meni se nije žurilo,a ni njoj.

 Veče, izašla sam napolje u vrt kako bih se prošetala. Pored velike fontane stajala je Ela. Ja: ,,Zdravo... Šta radiš?" Ela (uplašeno): ,,Ništa, stvarno... (unervozi se) Samo sam...šetala." Ja: ,,Dobro, drago mi je da je sve u redu. (pomeram se od nje i vidim da i dalje stoji i gleda u vodu) Ela, hoćeš li da pozovem nekog drugog ili..." Ela (pogleda ka meni): ,,Nema potrebe. Mogu sama." Ja: ,,Šta to možeš sama?" Ela: ,,Ništa. Odlazim da spavam. (udahnu i ponovo izdahnu) Sutra je veliki dan." Ja: ,,Šta je sutra, neki rođendan ili slavlje?..." Ela (odlazeći): ,,Sutra će se ovaj dvor otarasiti najvećeg rugla ovog dvora. (udahnu i opet izdahnu) Od sutra će u ovom dvoru vladati sreća."  Ja (zbunjeno): ,,Dobro... Laku noć, Ela."

 Vreme je za spavanje. Ležem na taj divni mekani krevet, a zatim polako tonem u san...

 Oko jedanaest sati uveče začula se vika iz hodnika. Izašla sam da vidim šta se dešava, a tamo su ostale sestre užurbano tražile nešto ili nekog. Beta (prilazi mi): ,,Jesi li videla Elu?" Ja: ,,Jesam još u šest sati..." Sofi: ,,Da li je pominjala nešto?" Ja: ,,Samo je rekla da je u šetnji i pomenula je neko slavlje sutra... Nešto u vezi toga da će u ovom dvoru zavladati sreća i da će se dvor otarasiti rugla... Nisam je razumela." Dafni (uplašeno): ,,Pričala je o sebi! Trebalo je da mi to odmah kažeš, Ela će možda ubiti sebe!"  Ja: ,,Oh,nisam znala..." Beta (panično): ,,Gde da je tražimo?!" Ja: ,,Bila je pored one fontane u dvorištu kada sam je videla." Seli: ,,Idemo brzo tamo!"

 Pored fontane, stražar je držao Elu u naručju, bez svesti. Beta: ,,Oh,zakasnili smo!"  Stražar: ,,Princeza je živa ali sam je jedva vratio u život. Pokušala je da se udavi u fontani, sreća što sam prolazio u pravom trenutku da je izvučem. Odneću je u sobu." Seli: ,,Hvala nebesima!" Sofi: ,,Moramo da sprečimo da se ovo ponovi." Ja: ,,Zašto se ovo desilo Eli? Da li je imala neki problem ranije?" Dafni: ,,Postala je takva kad je imala dvanaest godina, desilo se tek tako. Možda su je slomili optimizam i pozitivna energija koja vlada u kraljevstvu. Jednostavno joj nije bolje, ovako je godinama... Koliko god da se bori sama sa sobom, na kraju ipak izgubi borbu. Nekoliko puta je umalo izgubila život pa smo pojačali kontrolu."

 Stražar, koji je odskora u službi, odnese princezu u sobu. Polako ju je smestio u krevet, tiho zaplakavši zbog toga što joj se desilo. Beta (ulazi u sobu): ,,Da li je sve u redu?" Stražar: ,,Da,disanje joj se normalizovalo... Idem ja sada."(odlazi)

 Za nekoliko dana trebalo je da se održi bal u dvorcu, te su sve sestre radile ponešto: Sofi i Seli su išle kod krojača da uzmu haljine, Emili je otišla po nakit, Dafni po posluženje, Beta i Ela su ukrašavale dvorac, a ja ću morati da... pozivam goste! Ali, ja ne poznajem nikoga! Ipak, srećom, Dafni se brzo vratila i pomogla mi je. Pisali smo pozivnice nekim kraljevskim porodicama, vojvodama, kao i nekim imućnijim ljudima. Ala smo se radovale kada smo završile, bilo je čak stotinak zvanica! Poslale smo ih i čekale da dođe taj dan.

 Pripreme za bal su počele još od podneva. Da bih mogla da se našminkam onako kako sam navikla bila mi je potrebna Lejlina pomoć.

 Ja (tražim Lejlu u ogledalu): ,,Hej, možeš li izvući jednu malu crnu torbicu iz ormana?" Lejla (uzima je): ,,I šta sad?" Ja: ,,Stavi je na knjigu." Nakon što je to učinila, torbica se nađe kod mene. Ja: ,,Hvala!"

 Obukla sam novu plavu raskošnu haljinu, stavila nakit, napravila punđu i na nju stavila tijaru. Oči sam, šminkom iz torbice, našminkala senkom plave i srebrne boje, a usne karminom boje kupine.

 Dafni (kada sam izašla): ,,Izgledaš predivno!" Ja (primećujem da ona ne nosi svečanu haljinu): ,,Zašto ti nisi obukla haljinu za bal?" Dafni: ,,Misliš da smo uzalud pisali onolike pozivnice za vojvode, prinčeve, kraljeviće i slično? Pisali smo pozivnice za imućne porodice a mnoge od njih imaju mladiće za ženidbu. Mi smo sedam devojaka, pa zaključi šta je povod bala." Ja: ,,Udaja?! Ja sam još mlada da se udam!" Dafni: ,,Smiri se, ti si poslednja na listi, još si maloletna. Ali ja nisam. Zato moram da idem, ne želim da zbog udaje izgubim moći koje sam razvijala godinama."
 Ona ode dalje od zamka, a mi ostale smo otišle u veliku dvoranu. Moje ,,sestre" su takođe bile prelepe, ali su samo Sofi i Seli bile srećne. Beta je odmah, nezainteresovana za bal, uzela knjigu i čitala, Emili je sedela i povremeno rekla poneku sarkastičnu rečenicu, ja sam se sklonila blizu Bete i pravila se da ne primećujem prinčeve oko nas, Seli i Sofi su igrale a Ela je pokunjeno sedela. Nije htela da dođe na bal, ovakve svetkovine je čine da se oseti još gore. Neprimetno se odšunja iz dvorane i izađe, želeći da pobegne od svih tih nepoznatih lica. Zaustavi je onaj stražar, koji ovoga puta nije nosio svoju uniformu, te ga ona nije prepoznala.

 Stražar: ,,Kuda ste pošli, princezo?Ne mogu vas pustiti da odete." Ela: ,,Moram da odem odavde dok ne učinim nešto loše..." Stražar: ,,Hajde, odvešću vas na neko mirnije mesto. Moje ime je Ed." Ela: ,,Ja sam Ela." Ed: ,,Znam. (odlaze do vrta do koga je dopirala muzika) Da li je ovde dovoljno dobro?" Ela: ,,Da,bolje je. Muzika je tiha i smiruje me. Jeste da vas ne poznajem, ali priznaću vam nešto- mnogo se plašim. Plašim se ovog života, plašim se života u ovom zamku... Imam osećaj da sam samo teret kralju i kraljici zbog ovoga što sam postala. Želim da osetim kako je to biti slobodan, da me ne sputavaju ovi okovi oko mojih nogu." Ed: ,,Mirisni žuti cvet zrači svojom pojavom čak i kada vene- on predstavlja sunce, izvor života, a sunce nam je potrebno čak i kada se krije iza oblaka. Oblaci mogu sakriti sunce, ali će ono sijati i nastaviće da sija do kraja vremena." Ela: ,,Predivno je. Hvala vam što ste me malo oraspoložili." Ed: ,,Jedan vaš smešak vredan je svih dijamanata u celom kraljevstvu. Želite li da plešemo?" Ela: ,,Da,mogla bih malo da ostanem ovde."

 Seli je cele večeri plesala i pričala sa princem iz udaljene oblasti, koji je bio opčinjen njenim predivnim osmehom. Ja sam ubrzo otišla u sobu i tamo zaspala, čekajući novi dan.