Sedam sestara

Glava IV

GLAVA IV

 Svitanje. Nisam mogla mirno da spavam te sam izašla u vrt, u kome je već bila Emili. Plakala je. Ja: ,,Mrgude, šta se desilo?" To ,,mrgude" mi se slučajno ote iz ustiju ali, umesto uvreda, dobila sam odgovor: ,,Po prvi put u životu se osećam kao da nemam kontrolu nad nečim. Baš grozan osećaj, ne znam kako je Ela mogla podneti ovo sve ove godine. Hoću da odem odavde, što dalje od nekog nepoznatog čoveka kog će mi dovesti za verenika... Neću da budem nečija robinja, hoću svoju slobodu! Lejla, ti znaš da ja ne molim za pomoć, ali te molim da mi pomogneš. Molim te, pomozi mi!"

 Ceo dan mi je to ,,Molim te, pomozi mi!" odzvanjalo u glavi. Dafni reče da ima ideju koja će možda uspeti, a ja sam ponovo otišla do ogledala po Lejlu.  Ja: ,,Kada ćeš doći ovde?" Lejla: ,,Sutra uveče." Ja: ,,Lejla, sutra dovode verenike! Nema vremena!" Lejla: ,,Ali treba mi sutrašnji dan!" Ja (besno): ,,Nadam se da znaš šta radiš."

 Sutradan je cela porodica koja je ostala u dvorcu, osim Dafni, čekala verenike ispred zamka. Dafni se pojavi niotkuda, napravi oblak i reče meni i Emili: ,,Hajde, uskačite, moramo da idemo!" Ja: ,,Moram da ostanem da se zamenim sa... znaš već." Emili: ,,O čemu to pričaš?" Ja: ,,Ni o čemu..." Dafni: ,,U redu. Srećno! (one odlaze pred kraljevim i kraljičinim očima)"

 Iako joj je bilo teško što napušta moj svet, Lejla je ipak bila odgovorna i pristala sa se zamenimo. U ponoć smo uzele knjige, prislonile ih na ogledala i našle se ponovo u svojim telima.

 Koliko god da sam brinula šta se izdešavalo u mom svetu ipak sam se brinula i za nju. Kako li je rešila onu zavrzlamu?

 U svojoj dugoj plavoj haljini ponovo je sišla niz velike stepenice u hodniku. Bilo joj je neobično da su sve sestre otišle, bilo je tako neobično tiho, kao da se nije nalazila u svojoj kući!
Kralj (dolazi): ,,Kćeri,nemoj da me i ti napustiš! Sve tvoje sestre su otišle, neke kod verenika, a Emili i Dafni su juče pobegle! Kraljica i ja ćemo umreti, ne možemo podneti ovu tišinu!" (klekne pred nju) Lejla (pomaže mu da ustane): ,,Vratiću ih pod uslovom da meni i Emili dozvoliš da se udamo kad i ako hoćemo a da Dafni može da ostane slobodna i nastavi da bude čarobnica." Kralj: ,,Da, promenićemo zakone, sve ćemo srediti, samo dovedi sestre kući!"

 Prvo je vratila Seli (zajedno sa verenikom) u kraljevstvo, a onda je za njom došla i Sofi. Beta je došla sa zadovoljstvom a Ela je jedva pristala da dođe. Lejla pođe da traži Dafni i Emili. Predpostavila je da bi mogle biti na nekom skrovitom mestu poput šume ili jezera... Jezero.bZa njega se vezuje legenda da su labudovi na njemu u stvari čarobnice koje noću uzimaju ljudski oblik i bave se magijom. Sigurno su tamo!

 Na plavoj površini jezera plivali su beli labudovi, samo je jedan bio rozikaste boje. ,,Emili"- povika Lejla, prišavši tom labudu. Labud se pretvori u Emili. Lejla nije mogla da poveruje da ,,mrgud" više nije toliki namćor kao ranije! S obzirom da su svi labudovi bili daleko od njih nisu mogle da pronađu Dafni, te su morale da sačekaju noć. Uveče,jedna po jedna čarobnica pojavljivala se na jezeru a onda su ugledale i Dafni, koja odmah dolebdi do njih. Lejla im reče da kralj prihvata njihove uslove i da mogu da se vrate, što su one rado učinile još te večeri.

 Lejla je proglašena za kraljicu i svi su se složili sa tim. Do istog zamka izgrađeno je još šest zamkova u bojama princeza: beli, roze, zeleni, ljubičasti, žuti i crveni, a zamak u kome su sve ranije živele obojen je u svetloplavu boju i dat Lejli. Svi su živeli složno i srećno... Hej,čekajte! Pa niste još čuli šta je bilo sa mnom!