Sedam sestara

Pogovor

Pogovor:

 Ovo je prva priča (što se mene tiče i poslednja) koju sam pisala po treći put. Druga je bila zadovoljavajuća ali su neke sitnice mogle biti promenjene ili poboljšane. Ideja za priču je nastala iz jednog crteža na kome su bile princeze sa kraljem i kraljicom, sa Lejlom (koja tada nije imala ime već je isto bila samo ideja) koja je dolazila ka njima kasneći. Tehnički, osnovna zamisao je nastala još ranije, kada sam na drugom crtežu nacrtala sestre ispred najmlađe koja je žurila da ih stigne, a pastir ju je posmatrao iz daljine i divio joj se. Konačni izgled i imena princeze su dobile na trećem crtežu- bile su prelepe, te sam tražila i lepa imena za njih. U početku Seli je bila Sali, a Ela je Eli, ali je vremenom prvi izvor zvučao bolje. Mogu se primetiti sličnosti sa ,,Godišnjim dobima": Najstarija sestra nosi crvenu haljinu i ima crnu kosu; -najmlađa je brineta i nosi plavu haljinu; -srednja sestra ima plavu kosu i roze haljinu; -kralj i kraljica biraju muževe (ovde oni organizuju bal i dovode verenike za tri preostale kćeri); u ,,GD" je Zlatno, a ovde Cvetno Kraljevstvo; -izgrađuju se dvorci za sve princeze i one žive u istom kraljevstvu. To nije urađeno namerno, jednostavno se poklopilo 😮

 Imala sam potpuno drugačiju ideju za priču- prvo narator nije postojao, onda sam je ubacila kao lika. Napominjem, ja jesam pisac ali lik naratora nije rađen striktno po meni, već je ona samo lik kao i svi ostali. Pravi narator i lik sam u nekim kasnijim pričama.

 U sve tri kombinacije, čak iako sam prvi put priču pisala na svega nekoliko strana i prestala jer mi nije bila kompletna još od početka (u istoj svesci kao i ,,Palata u pustinji", leto 2009.), imala sam scenu sa Elom. U prvoj verziji nađena je van dvora i, nakon Emiline sarkastične rečenice, rekla da je ,,luda jer je još odavno trebalo da bude tamo gore..." (na našem podneblju, nažalost, svakog ko ima mentalni poremećaj ili poremećaj raspoloženja nazivaju ludim, te sam tada upotrebila tu reč nesvesna da ja već uveliko imam simptome depresije i anksioznosti i da moram da potražim pomoć dok nije kasno. Zaista bih volela kada bi se povelo više računa o mentalnom zdravlju nacije a ne da nas uče da je sve to normalno i da se samo nasmejemo i da će biti bolje- takve stvari mogu samo da se pogoršaju). U drugom delu je pronađena blizu reke, bez svesti, ali nije bilo pokušaja suicida. Nakon jedne od budućih priča, gde sam u priči imala razgovor sa njom, shvatila sam koliko je Ed važan za nju i njenu psihu te sam malo dodala taj deo gde oni pričaju i gde on nju spašava od davljenja. U toku pisanja druge verzije sam imala blažu depresiju ali nisam bila svesna toga jer sam mislila da je to normalno, a sada sam videla šta sve fali u njenom opisu jer sam prošla kroz to.

 U ,,Zbirci kratkih priča" postoji priča ,,Hobi za Emili" u kojoj ima još poneka informacija o likovima ove priče i na koju sam se nadovezala. Sebi bih zamerila jedino što nema više događaja sa princezama, plašila sam se da bi to učinilo priču previše zbunjujućom ali ponekad volim da ostavim ,,otvorena" mesta za kraće scene i dijaloge, ne volim previše sitnih detalja ako već nemaju značajniju ulogu u priči.

Vidimo se u narednoj priči! 😊🤗