Prelazim prstima kroz tvoju kosu, mrsim ti je. Ti se kao buniš, ne voliš to.
Posmatramo poslednji trag Sunca, kažeš mi koliko voliš ove tople dane.
A ja volim tebe, hoću da ti kažem ali se plašim.
"Jel se ti plašiš nečega?" pitam skoro šapatom.
"Plašim se hladnoće"
Odgovaraš sad već zamišljeno, a ja shvatam,shvatam šta želiš da kažeš.
Nije to hladnoća koju će doneti zima, to je hladnoća koja se stvori u srcu.
Zamrzne te i više čak i ne boli.
Više se ne buniš što ti mrsim kosu.
Nebo gubi ljubičastu boju, a ti se gubiš u svojim mislima i žao mi je da prekinem taj prirodan tok pa se i ja izgubim sa tobom.
