Thinking of you

CHAPTER 1

“I tako on meni kaže to, možete li da verujete, ahahaha!“ Janesquie završava svoju priču o nečemu, a da me ubijete, ne znam o čemu. Svo vreme sam mahinalno jela i razmišljala o... Pa, o svačemu! O mom životu, o onome što sam pre bila, o novoj koreografiji, o činjenici da ovde nema ni jedan normalan dečko i tako, o tim stvarima. Pitala sam se i kada će moji roditelji vise da se vrate, ostavili su mene i Lily samu na poprilično dug period. Majka mi je poreklom iz Sidney-a, pa smo se zato i preselili ovde, pre 3 godine. Smatrali su da je ovde bolje nego u LA, iako su oni praktično ostali tamo zbog posla. Inače, Lily je moja starija sestra, ima 19 godina. Ona je profesionalni fotograf, ali trenutno ne radi nigde, štaviše, traži posao jer je na prethodnom dala otkaz jer su uslovi za rad, kako kaže ona, bili neprofesionalni. U kući je još bila i neka posluga, od koji sam lično poznavala samo moju ličnu služavku, Sophiu, Lilynu ličnu služavku, Sarah i batlera, ili kako ja više volim da ga zovem kad hocu da ga iznerviram, potrčka italijanskog poreka, Ferrnica. Tu su bili i kuvar, čistači, šofer, baštovan itd. Moji roditelji su jednostavno voleli luksuz. I Brooke i Angel su bile u slicnoj situaciji, samo što za njih i može da se kaže da su razmažene bogatašice. Ja nisam bila takva. Iako sam od malena bila tretirana kao princeza, ja nisam bila uobražena i razmažena. Jednostavno nisam želela da budem takva, a posebno nisam želela da se rugam osobama siromašnijim od mene. Nisam materijalista, iako tako izgledam. Nisam!

„Em, Ema? Emelie? Heloou, si živa?“  Janesquie me doziva, a ja kao da sam bila u drugoj dimenziji. Trgnula sam se kao da me udarila struja.

„Ha? A? Tu sam bre, živa sam. Valjda“ uštinem se za ruku. „Da, živa sam!“

„Kakva divna vest! Emelie je živa, koja novooost...“  Brandon se tu nešto kao folira. On je inače Janesquie-in dečko.

„Ćuti bre!“ J mu dobaci.

„Mnogo si nešto ti odsutna, šta je bilo, da nam neki dečko ne krade tvoju pažnju, a?“ Brooke me zadirkuje.

„E da ga bar ima. Razmišljala sam o tome kako ga nema“

„I usput pojela svoju salatu?“ Angel dodaje.

„Pa to mahinalno, bila sam gladna, šta. To ne goji toliko, ne brini. Moćićete da me podignete kad budemo navijali“ Odbrusila sam im, i slatko se nasmejala, a i oni sa mnom.

U tom trenutku je zvonilo za kraj ručka, pa smo svi krenuli da različite strane jer nismo svi bili ista godina i odeljenje. Brooke, Angel, Ricci i ja smo bili isto odeljenje pa smo krenuli na najgori mogući čas – hemiju. Ni nastavnica nas nije nešto volela,  niti smo nešto o hemiji znali, niti nas je zanimalo. Ja sam uvek izvlačila petice i četvorke kod nje, svaka mi čast na tome, ni sama ne znam kako.

Hodali smo hodnikom smejuljeći se vicu koji je Ricci ispricao. Lik je potpuni car, trebao bi da bude stand-up komičar, ali se odlučio da bude navijač. Pa dobro njegov izbo...

Neko je upravo naleteo na mene, i ja sam pala zajedno sa njim.

„Jooj, izviniii molim te, baš sam smotan. Izvini, još jednom!“ progovorio je i ustao.

„Ma nema veze, ja ne gledam gde gazim“ B i R su me podigli.

„Ma kako nema veze, pa on je luzer, videla sam ga na travnjaku.“ Odgurne ga i nabije mu se u facu. „Videla sam te na travnjaku, stoko luzerska! Nemoj slucajno da si me dodirnuo, nedaj bože da i ja postanem luzer!“

„Oookej, okej, polako, mirna devojčica!“ Ricci hvata Brooke i udaljava jed od ovog lika. „Ne brini, ne ujeda, bar mislim.“ Brookee ga je pogledala sa 'i will kill you' pogledom.

Malo mi je bilo nelagodno, šta li će dečko da pomisli o nama! „Uhh, paa,amm, izvini zbog njih.“

„Nema frke!“ Huh, laknulo mi je! „Ja sam Calum, a ti si..?“