Tajna

Part 4

Još jedan dosadan dan u školi. Profesori su počeli baš da smaraju... svi me ispituju gde je Sabrina, ne volim baš da pričam o trenutnom stanju njene majke pa ponešto i izmislim. Leon ni danas nije došao u školi, kao i juče vraćala sam se sa Adamom kući, nije bio nekog posebnog raspoloženja danas. Dogovorili smo se za sutra, petak je, otićemo uveče da se prošetamo, imam osećaj da sam mu se svidela kao i on meni.

Posle škole me je kao i po običaju čekala mama kuvajući ručak, pravila je picu, što me je dosta začudilo, picu je pravila samo kad bi tetka Maša dolazila iz Nemačke jer kako on kaže
" Miro, imaš zlatne ruke!"

" Otkud praviš picu?" - zapitala sam čim sam ušla u kuhinju.

" Želim nešto mnogo važno da ti kažem, a mislim da će sve biti lepše uz savršen ručak." - izgovorila je ovo tako veselo.

Uvek sam pričala sa mamom o prblemima, momcima itd... ali kada je tata poginio, povukla sam se u sebe, nikom više nisam otkrivala svoje emocije, mama mi je rekla kako sam postala jača, ne mislim tako, samo me je izludelo ono sažaljevanje ljudi, iskreno nisam to volela i nisu mi time puno pomogli.

" Idem ondaa da postavim sto!" - požurila sam kako bih što pre saznala.

Mama je bila malo nervozna, kao da se spremala kako to da mi kaže, sad sam još više zainteresovana za ovaj razgovor.

" Nela, nedavno sam se upoznala sa jednim mnogo gotivnim čovekom. Dosta toga smo pričali, pozvao me je sad u subotu na večeru, volela bih da odem, ali ne znam koliko bi ti bila srećna i neću otići ako ti to ne želiš."

Nije mi bilo prijatno, mama nikad nije išla na večeru sa čovekom posle tatine smrti, rekla mi je kako njega niko nikad neće moći zameniti. Čemu sada sve ovo? Funkcionisale smo zajedno i bez te glave porodice, mislim da nam nije potreban muškarac u kući, ali ne mogu da je povredim, ne mogu da budem protiv toga.

" Mama ako ti to iskreno želiš, želim i ja, sigurna sam da znaš šta radiš i nemam ništa protiv da odete na večeru čak i da ga prihvatim kao oca."

Čudan izraz lica je napravila nakon ove rečenice, ali sigurna sam da oseća nešto prema njemu, inače mi ne bi ovo pričala.

" Nela ne idi tako daleko, ne želim da misliš da ne volim tvog oca."

" Ne mislim mama, samo kažem, uvek ću biti uz tebe, uvek si znala najbolje da izabereš, verujem da si i sada." - pokušavala sam da ovaj razgovor postane malo zanimljivji jer stvarno nisam mogla opet započinjati temu o tati.

Nije ništa rekla, samo me je zagrlila sa osmehom i nastavila da jede picu.

Razmišljala sam malo kako taj čovek izgleda, da li bi mogao bar malo da zameni mog oca, i kako ću se ja slagati sa njim. Da li bih mu uopšte mogla reći " tata "... i pored toga što me je sve ovo pomalo zabrinulo, bila sam srećna videvši mamin osmeh na licu, vidim da to zaista želi.

Ah sutra je petak, uveče idem sa Adamom, mogla sam pozvati Sabi kako bih se malo opustila i zajedno sa njom pronašla pravu kombinaciju.