219 13 2
                                    

Vožnja u Dominik ovom auto i dalje se odvijala.

-Pa Klara ideš li ti sad kod nas ili kući?

- Ide kod nas. Rekla sam umjesto nje.

- Ok ti si joj odvjetnik ili što?

- Daa. Rekla sam.

- E onda se baš usrećila.
On i Klara su se dobro nasmijali.

U roku od 10 minuta bili smo kod kuće Klara i ja smo oprale ruke i sjele za stol. Dominik nam je donio palačinke koje je mama napravila.

- Dobar tek. Rekli smo svi.

Nakon ručka otišle smo u sobu.

- Dominik kamo ćeš ti?

- Pa sa vama.

Zatvorila sam mu vrata pred nosom i zaključala ih.

- Što se to upravo dogodilo Tea? Smijala se Klara.

- Ma pametnjaković je htio ući u sobu.
Smijale smo se par minuta i onda sam pustila neke pjesme da sviraju.

- Pa onda ovu prezentaciju što nam je zadala o kome ćemo raditi?

- Rekla je da mora biti nogometaš ili golman iz Dinama.

- Kog ćemo uzeti?

- Ne znam.

- Uzmite mene molim vas!
Govorio je Dominik sa druge strane vrata.

- E pa baš nećemo pisat ćemo o Marku Rogu.

- E da kako se njega nismo sjetile?

- Ja sam se samo šalila.

- Ali Rog!

- Ne Klara pa sve će babe iz našeg razreda pisati o njemu samo zato što je zgodan ponekad mi ga je žao.

- A da stvarno i meni. Nasmijala se.

- Onda o kome ćemo?

- Ja sam još uvijek na raspolaganju!

- Uzmi njega i onako nemamo kog drugog. Šapnula je Klara.

- Imaš pravo.

- Dominik upadaj!

- Već jurim, ali možeš li mi prije otključati vrata.

- A da sorry. Nasmijala sam se.

Otvorila sam vrata i on je ušao u sobu.

Napisali smo doslovno Bibliju o njemu ako ovo nije za pet kod Šike onda ne znam što je. Inače on ne daje petice svakome, a ako i da to bi onda trebalo biti izvanredno.

- Ok nadam se da sam vam pomogao, a ako želite mogu doći i u školu.

- Ček fakat? Rekla je Klara.

- Ne ne ne ne dolazi u obzir.

- Zašto Tea? Rekao je Dominik.

- Zato što pokušavam biti normalna cura u školi, a ne sestra od poznatog golmana iz Dinama.

- Ha tebe je sram?

- Ne Dominik nije nego svi su ljubomorni mislim znaš da me to smeta.

- A znam, ali gle imaš Klaru i Roka oni te definitivno obožavaju i poznaju nas od uvijek što te onda ima toliko biti briga za ove ostale.

- Ne znam možda imaš pravo.

Zagrlila sam ga i dala mu dopuštenje da dođe sutra sa nama u školu.

- Pa Tea ja bih sad morala ići vidimo se sutra bok Dominik. Zagrlila sam je i otišla.

Sutra će biti dug dan.

Priča jedne tinejdžerke Where stories live. Discover now