- Što? Rekla sam smijući se.
- Ma ništa. Nasmijao se.
- Znaš Marko da sam se jednom na šalila na tvoj račun.
- Molim? Što si rekla?
- Ma moja prijateljica i ja smo morale napraviti prezentaciju i ja sam iz šale rekla da ćemo raditi o tebi i ona se složila.
- I što je bilo?
- Šuti i slušaj. Nasmijala sam se.
- Znači onda sam ja rekla da ne da će sve babe iz našeg razreda raditi o tebi samo zato što si zgodan i da mi te je ponekad žao.
- Ček rekla si da sam zgodan. Nasmijao se frajerski kao da je dobio kompliment od Ariane Grande, a ne od mene.
Zacrvenila sam se smješkao se sve više i povukao me ta ruku.
- Marko?
- Doći.
Odveo me na ogromnu terasu.
- Zašto si me doveo ovdje?
- Zrak je čišći i nije bučno.
- Samo zato? Rekla sam divljim glasom.
- Da..
- Dobro..
Gledali smo neko vrijeme u nebo koje je bilo išarano tragom koji je avion ostavio.
Pogledala sam ga i on je pogledao mene pogled mi je brzo pobjegao i odmaknuli sam se za korak dalje.
Marko se malo približio i obgrlio desnom rukom moja leđa.
- Marko?
- Da?
- Zašto smo ovdje?
- Ne znam. Rekao je duboko usredotoćeno dok je buljio u istu točku.
