Samotnjak

Deo 2.

Sinoc sam jedva zaspao razmisljajuci o onoj ludoj devojci. Nisam mogao da shvatim kakva je to ona osoba, kakvog mentalnog sklopa. Dosla je ne znam odakle i pitala me da uzme klizaljke, ostala citavo vece na hladnoci i klizala.

Gotovo sam otisao nazad na jezero da vidim da nije ostala zaledjena, ali sam se onda setio da je mozda ipak, kao svaka normalna osoba, otisla u grad i sela negde u toplo. Nadam se da jeste, jer je sinoc bilo toliko hladno da su mi clanci jos uvek zaledjeni od sinoc.

Pod tusem sam mislio o tom sinocnjem dogadjaju, ali prestadoh nakon sto me je hladna voda obavestila da sam potrosio svu toplu vodu.

Jako je rano, nemam nekog apetita ali danas je dan pred Bozic tako da ce posla biti preko glave, ljudi sa citavim porodicama ce dolaziti, pa moram kod kuce pojesti nesto inace necu citav dan moci.

                  ************************************************************************

Dosao sam malo ranije, ipak nisam bio siguran da li ce Doris da kasni ili ne, ali svakako imam kljuc od restorana pa necu cekati napolju ili u autu. 

Vec iz auta sam video klizaljke kraj vrata. 

Prisao sam i video da je pored njih i kesa u kojoj sam joj dao svoj dorucak za danas, cega sam se sada setio i hvala Bogu da sam vec jeo.

Uzeo sam kesu, vidim da je pojela sto mi je drago, nisam zeleo da je uvredim da misli da je milostinja jer je bila ali opet bolje da ne misli tako.

Bacio sam tu kesu i kutijicu u kantu i uzeo klizaljke.

Popalio sam svetla za stolove i otvorio sve roletne da udje jutarnje svetlosti u restoran. 

Klizaljke koje sam joj sinoc dao su mi jos uvek u rukama. Prisao sam plakaru i ostavio ih na mesto od sinoc.

Video sam po ledu da je provela dugo vremena na njemu sinoc. Led je doslovno izgreban da cu ipak morati da ga ja uglancam jer priroda nije uspela sinoc. Nije uspela cak ni ledena kisa pa ce morati moja malenkost. Hvala ti mnogo, neznanko.

Doris kao po obicaju kasni, sto se dalo ocekivati pa sam ja pre otvaranja otisao da uglacam malo led na jezeru. Video sam nesto cudnjikavo kraj obale na kamenu.

Za oko mi je zapala neka tamna tkanina. Kad sam se priblizio shvatio sam da je to sal, slican je onom od nje sinoc. Pretpostavljam da ga je zaboravila ali zasto ne znam.

                **************************************************************************

Danas smo imali toliko posla da nisam ni primetio gde su mi prosle cele dve smene. Nisam se nadao da ce biti bas toliko ljudi veceras, ocekivao sam manje.

Ipak sam mislio da ce posle podne ljudi odustati od dolazenja i spremati kolacice za sutrasnji veliki dan, ali sam se posteno prevario.

Moj Bozic cu ja provesti sa Doris i njenom porodicom, kao i poslednje dve godine. 

Jako dugo nisam video ni majku ni baku, one zive na Floridi, barem moja baka zivi tamo. Moja mama je osoba koja je zelela da vidi svet i da prozivi mnoge stvari pre tih velikih obaveza u zivotu. Ali se zaljubila u mog oca i sa njim ostala zarobljena par godina.

Nakon tih par godina ja Bozice nisam proslavljao dok nisam dosao u Idaho i u porodicu Doris.

U Idaho sam dosao da bih studirao, i jesam studirao ali evo dosla je poslednja godina studija gde ocekujem da nadjem neki posao sa kojim bih mogao da iskoristim svoje znanje koje sam stekao na studijama, do tada cu raditi kod Doris.

                  ***************************************************************************

Doris me je opomenula da sutra ujutru dodjem i ne kasnim kod njih kuci i da jedva cekaju da me ugosti. To znam da je tako i da me iscekuju, drago mi je sto me smatraju svojim unukom.