Moj IDOL.

U mojim mislima.

Radosno sam izašla iz dnevne sobe. Upravo sam bila završila sa gledanjem filma "POSLE TEBYA". Zvanično sam ustanovila da mi je to omiljeni film. Radi se o ruskom baletanu, Alekseju Gremanoviću, koji nakon 20 godina posle svoje nesreće u baletskom teatru lomi kičmu, saznaje da će postati invalid. Kroz ceo film prolaze osećanja, muzika, balet, umetnost.... U glavnoj ulozi je poznati ruski glumac, Sergej Bezrukov, takođe, zvanično moj omiljeni glumac. Tako sam inpirisana njegovim stavom, njegovim karakterom...jednostavno poseban svet čine takvi ljudi.

Legla sam na krevet u svojoj sobi. Zadovoljno sam posmatrala zidove svoje prostorije, koji su bili polepljeni mojim crtežima i posterima mojih omiljenih izvodjača. Morala sam da učim, za dva dana imam kontrolni iz matematike. Mrzelo me je da ustanem, a kamoli da počnem da učim. Odlučivši da to ostavim za kasnije, zatvorila sam oči. Na minut sam htela da uživam u miru i tišini, koju nemam puno. Odjednom, iskočile su mi čudne misli;

Da li Berzukov ima decu? Koliko je star? Prvenstveno, da li ima ženu?

U trenutku me je zahvatila ljubomora. Ne znajući zašto, nekako sam ustala i uzela mobilni u ruke. Instagram, savršeno mesto za kaponje informacija. Iako ga ne koristim stalno, odlično mi služi. Ukucala sam gotovo prva slova njegovog imena, i odma mi je njegov profil izašao u predloženima. Imao je 1.7 miliona pratilaca i nekoliko hiljada objava. Nije me ni čudilo, jer je skoro svuda zapisan kao jedan od najpopularnijih u Rusiji. Objave su bile pristojne, za osobu koja ima 45 godina. Kada sam se nagledala njegovog privatnog života, otišla sam na gugl i sve pronašla tamo. Imao je troje dece.

Nekakva čudna ljutnja i nervoza je bujala u meni. Nisam znala šta mi je. Sa prvom ženom se bio razveo, pa i sa drugom. Zanimljivo.

Bilo je zaista teško priznati istinu, Sergej je za svoje godine bio lep muškarac. Lep muškarac u smislu, ako bih ja bila žena njegovih godina, sigurno bih uradila sve što mogu, samo da ga se dokopam. Ugasila sam telefon, i ostavila sam ga pored. Znajući da trebam da se bacim na rad, ustala sam iz kreveta i sela za svoj radni sto. Bilo bi zanimljivo da ga upoznam zar ne? Nisam postala njegov obožavatelj pre par sekundi, nekog usvari jos pre nedelju dana. Film sam danas odgledala četvrti put, i obećala sam sebi da ću ga gledati dok ga ne naučim napamet.

Škola se završila. S olakšanjem sam ušla u stan i krenula pravo prema svojoj sobi. Mama i tata su bili na poslu, a mlađi brat je, kao i uvek provodio dane posle škole kod babe i dede. S obzirom da je danas petak, nisam imala potrebu da pogledam u svoju listu obaveza...danas mi je slobodan dan.

Brzo sam otrčala do kuhinje, zbgabila nešto da grickam i vratila se u sobu. Zaista sam želela da gledam neku seriju ili film, ne bi li se opustila od stresa kroz koji sam prošla u ovoj nedelji. Najpre sam uzela laptop i počela da tražim nešto zanimljivo da gledam. Na neki čudan način, našla sam se kako čitam novi intervju sa Blica.

"Pogledajte koji su glumci i umetnici dobili ORDEN PRIJATELJSTVA!"

Prvenstveno, to mi nije bila ni namera. Izašla sam bila na sajt da bi pogledala nove vesti u vezi novog filma koji izlazi uskoro, ali nespretnim klikom sam završila na ovoj stranici i sada ne mogu da odem sa nje....Glumac Sergej Bezrukov je osvojio ORDEN PRIJATELJSTVA.

Stvarno? Kako? Razumem da je poprilično popularan u celom ruskom glumačkom svetu, ali ovoliko...

Tek što sam počela da čitam kako,zašto i gde je dobio nagradu, začuh zvonjenje na vratima. Trgoh se. Mogu reći da me je zaista uplašilo. Brzim hodom sam došla do vrata. Očekivala sam da to bude tata.....i njegov poslovni drug Djorđe Čubura. Zajedno rade već dugo vremena, i gospodin Čubura provodi dosta vremena sa nama. Mama posebno voli da priča sa njim. Desi se da se njih dvoje zapričaju, dok tata sedi za stolom i radi posao kako su se on i Đorđe dogovorili.

Prijatno sam se nasmejala i pustila ih obojicu unutra.

"Aaa, vidi devojku što je porasla! Bićeš ti i viša od svog oca!" rekao je Đorđe kao da me uopšte nije video pre dva-tri dana, i kao da uopšte to nije rekao tada.

"Ćero, jer bi mogla da nam doneseš čašu vode i skuvaš kafu?"

Pošto sam klimnula glavom, otišla sam u kuhiju da uradim ono što mi je rečeno. Nakon što sam im donela kafu,vodu i sve ostalo što im je bilo potrebno za rad, povukla sam se u svoju sobu. Mora da je zanimljivo osvojiti orden prijateljstva.

Misli o tom glumcu me nisu napuštale već 2 nedelje. Gotovo bih većinu stvari koje radim, vidim povezivala sa njim. Sve me je podsećalo na njega. Nisam mogla da ne priznam da nisam oduševljena njegovim stavom, šarmom koji me inspiriše kao niko do sada. Bio je to jedan poseban čovek.