Ušla je u kancelariju i zastala ugledavši ga kako razgovara na telefon. Podiže glavu i zari pogled u njene oči, u sekundi ućuta klizeći pogledom po vitkom telu. Stisnu vilice i klimnu glavom pozdravljajući se sa nekim prekidajući priču. Prostorijom zavlada neprijatna tišina u odmeravanju snaga svako u svojim mislima. Nakon dugih meseci pred njim je stajala njegova zakonita žena o kojoj gotovo ništa nije znao sem da ga njena lepota i dalje boli. Duga crna kosa u talasima spuštala se niz nežna ramena, par očiju boje katrana sijale su ispod gustih trepavica krijući plamen...zanosne obline upakovane u lake letnje pantalone i prozračnu bluzu otkrivajući jedre grudi izbaciše ga iz ravnoteže. Oseti grč u stomaku kada otvori usne i tiho izgovori.
-Dobro jutro...nadam se da nisam poranila? Ako imaš posla mogu sačekati u restoranu.
Polako se podiže sa stolice i krenu prema njoj. Bio je drugačiji...za nijansu privlačniji i opako muževniji sa dužom kosom koja nikome nije tako dobro stajala kao njemu. U odelu izgledao je iole uredno i normalno mada ga je više volela u prirodnom izdanju. Stade na korak od nje i bez najave ščepa za ramena, spusti usne na njene obgrli je snažno rukama privlačeći je na grudi. Noge joj se odsekoše...šokirana njegovom reakcijom ukočila se ne znajući kako da reaguje. Držala je ruke podignute čekajući da je pusti...vrelina njegovog tela i miris je za momenat izmestiše, oseti vrtoglavicu i spontano se uhvati za njega. To je bio dovoljan razlog da joj uputi dug zahtevan poljubac na koji nesvesno odgovori osetivši da gubi tlo pod nogama. Teškom mukom se odvoji od nje i muklim glasom izgovori.
-Dobro jutro i tebi...nisi poranila, zakasnila si! – pogleda je lomeći joj srce vrelinom.
-Zakasnila? – zbunjeno upita.
-Da...zakasnila. Idemo odmah za Zaros, slavlje je počelo, Lukas i Eleni slave rođendan Hristosu i žele da budemo kumovi mališanima.
Stajala je nemo gledajući u njega ne verujući šta izgovara.
-Izvini, ne razumem? Mislim da je razlog moje posete nešto sasvim drugo. Niko me nije obavestio za kumstvo i čini mi se neprikladnim s obzirom da uskoro neću biti deo vaše porodice? – jedva izgovori rečenice još uvek šokirana njegovim ponašanjem.
-Ti si još uvek moja žena i bićeš dok se ne obavi krštenje a to je za mesec dana. Red je da pomogneš oko krštenja i provedeš malo vremena sa nama. Želim te ovde...sem toga ništa ne gubiš, razvod nam ne gine bio on danas ili za mesec dana.- izgovori rečenice u jednom dahu ne dozvoljavajući da odgovori.
-Gospođice, molim vas pozovite da dovezu auto ispred hotela. Ja i supruga odlazimo za Zaros.
Irini se trže i buknu u obrazima kada je plavuša prostreli pogledom,u trenutku shvati da je videla poljubac. Ko zna koliko je dugo stajala u prostoriji i kroz glavu joj prođe da je ovaj doček bio samo predstava. Nikos je voleo igre i nije bilo isključeno da je želeo proveriti koliku moć ima nad novom žrtvom.
-Nikolas, nisam ponela stvari...kako misliš da ostavim restoran na toliko vremena i sve obaveze? – pokuša da se izvuče.
-Ništa ne brini...sve sam obezbedio. Porodica je najvažnija i sada smo im potrebni.
-Slažem se ali ipak si mi trebao javiti. Mislim da je to puno vremena za moje odsustvo iz restorana. – tvrdoglavo pokuša još jednom signalizirati da se ne slaže sa njegovim planom.
-Rekao sam da je sve u redu. Idemo odmah.... ne želim gubiti vreme na priču, razgovaraćemo u kolima.
Hodala je lagano ispred njega njišući zavodiljvo telom u visokim potpeticama izazivajući nalete požude. Godine su joj išle na ruku donoseći senzualnost, mekoću pokreta i zrelost. Bila je najlepša devojka na celom Kritu...privlačila je svojom urođenom gospodstvenošću i hladnoćom. Nikada ga nije pogledala, za nju ni jedan muškarac nije bio predmet interesovanja. Lice od porcelana i oči tamne kao noć bez trunke emocija često su bile predmet njegovih misli. Svako slavlje i festival provodila je povučeno od ostalih devojaka posmatrajući sve sa visine jasno stavljajući do znanja da je zatvorena za svaku vezu. Slušao je priče ostalih momaka kako besno komentarišu o njoj samo iz nemoći, bila je jača od svih, nedostižna u svojoj lepoti. O njoj se najmanje znalo a najviše pričalo sve do afere sa Atinjaninom. Mnogi su jedva dočekali da je zakucaju na stub srama, samo je on znao istinu i dobio je. Irini nikada ni jednom muškarcu ne bi pripala pre braka, na prvom mestu uvek je isticala svojim stavom, čast i ponos. Oženio je znajući za njenu ljubav...verovao je da će vremenom zaboraviti i zavoleti ga. Prevario se...ostala je do kraja dosledna sebi. Jedina žena pred kojom je bio kao školarac, uplašen i nesiguran. Hvatao je poglede i živeo danima od sjaja njenih očiju nadajući se ljubavi. Lomila ga je hladnoćom i onda kada je imao, predavala se u tišini. Voleo je duboko, iskreno i divlje, živeo od trenutaka uživajući u njenoj vrelini a onda padao u očaj kada bi ustajala bez reči iz postelje odlazeći u kupatilo. Namršti se i senka pređe njegovim licem, oseti oštar ubod bola setivši se njenih reči..."ne nadaj se, nisam trudna!" .Shvatio je da je živi u zabludi, ona ne želi dete. Jedini izliv emocija imala je zbog slomljenog nazara. Tog jutra začuo se jecaj iza vrata njene sobe, otvorio ih je tiho i zatekao skupljenu na krevetu u suzama. Plakala je dugo i bolno, srce mu se cepalo jer nije imao hrabrosti da priđe, nije imao hrabrosti zagrliti je i utešiti. Pred očima je igrala slika Atinjanina i njenog osmeha zaljubljene žene. Sa strahom je otišao i kupio amajliju...kao lopov se ušunjao u sobu i spustio na noćni stočić. Godine su prošle, nikada ga nije video u njenim rukama, verovao je da ga je bacila.
-Dobro...sada smo sami, reci mi šta znači sve ovo? – iz misli ga trže njen glas kada suseli u auto.
-Koje? Ne razumem o čemu pričaš? – odgovori paleći motor.
-Nikos, molim te jednom daj odgovor ne postavljajući kontra pitanje. Došla sam na Krit samo iz jednog razloga a to je da potpišem papire za razvod. Koliko sam shvatila i ti si se odmah složio da je to najbolje rešenje za oboje. Odjednom menjaš plan i produžavaš agoniju za još mesec dana...čemu? - kontrolisala se da ne pukne od besa.
-Ništa ne produžavam. Da li sam spomenuo koliko će trajati potpisivanje papira? Vezao se za vreme? Rekao rok? Kako god...-odgovori mirnim glasom ne skidajući pogled sa retrovizora.
-Nisi...mislila sam da ćemo odmah završiti jer nema potrebe za daljim zadržavanjem.
-To je već nešto drugo...ti si mislila, vidiš da je problem do tebe a ne do mene. Veruj mi, nisam ni ja znao za kumstvo do juče. Eleni je predložila i stavila me pred svršen čin, nisam mogao odbiti. To za tebe ne važi...imaš potpuno pravo da je odbiješ i kažeš joj to u lice. Ne želim ispasti opet krivac ali u očima snaje, zato te vodim kući da bi popričala sa njom.
Irini ućuta, sve što je rekao imalo je smisla. Oboje su stavljeni u neprijatnu situaciju. Nervozno je grizla usne posmatrajući prolaznike iza tamnog stakla automobila. Cela situacija se zakomplikovala i najmanje što je želela ponovno nadmudrivanje sa njim i torturu ćutanja. Morala je reći, htela je izbaciti iz sebe ono što se dogodilo u kancelariji.
-Sledeći put kada želiš napraviti drugu ženu ljubomornom, mene zaobiđi. Ne želim biti razlog ničije patnje niti deo igrica koje tebe uveseljavaju!
Umalo se ne zakuca u staklo kada je zakočio ukopavši se u mestu bez najave.
-Šta si rekla??? Kakva igrica, ljubomora...ljubavnica? Irini....da li ti ja ličim na nezrolog klinca?- zagrme sevajući očima.
Ona se prestravi gledajući u njegovo iskrivljeno lice od besa i jedva izusti.
-Ja...mislim...ne želim biti prepreka...
-Kakva prepreka? Pobogu...ti si mi žena! Reci istinu, jednom izgovori ono što ti je na srcu. Problem je što sam te poljubio? Problem je što si uzvratila ili si mislila da mi činiš ako se pretvaraš zbog Ane?- gledao je ravno u oči čekajući odgovor.
Uhvati je nespremnu, buknu u licu i shvati da nema odgovor. Podiže ruku i nervozno skloni pramen kose sa lica pokušavajući da dobije na vremenu. Ni za živu glavu ne bi mu priznala niti pokazala koliko je taj poljubac uznemirio.
-Ne želim se svađati...očigledno je nesporazum u pitanju. – pomirljivim tonom izgovori.
Nikos se osmehnu posmatrajući njeno zbunjeno lice, prvi put oseti ranjivost u glasu, tamne trepevavice zadrhtaše krijući njen uplašen pogled.
-Odlično...sada konačno možemo nastaviti put.
Izlazili su polako iz grada i krenuli putem prema Lesitiju, zaravni koja vodi do njihovog sela. Zavaljena u sedištu posmatrala je krajolik uživajući u prelepoj prirodi. Žudela je za planinama svakim danom sve više dok je bila u Atini. Tek kada je otišla sa ostrva shvatila je koliko je vezana za zemlju u kojoj je rođena. Ogoljena brda sa po nekim žbunom uzdizala su se prema nebu ćekajući u tišini dodir mekih oblaka. Nepregledna polja maslina i bašta pod povrćem plenila su zelenilom. Krit je bio pun kontraverzi...od pitomog plodnog zemljišta do surovog stenja, brzih reka i plavetnog mora boje tirkiza. Pun mirisa i snažnih vetrova, najlepših svitanja i čarobnih zalazaka...neponovljiv i magičan. Oseti kako joj se oči sklapaju i ubrzo zaspa.
-Irini...stižemo za desetak minuta...Irini, otvori oči. – začu njegov glas i oseti svu težinu nespavanja.
