Veče se spuštalo na Agios preko planinskih prevoja bojeći nebo u modro. Irini i Sofija su šetale glavnom ulicom noseći kese iz radnje sa sitnicama veselo pričajući. Prijalo im je zajednički provedeno popodne u neobaveznom razgovoru. Na obali je vrvelo od sveta. Prvi turisti su stigli i zauzeli najbolja mesta u tavernama glasno razmenjujući utiske o ostrvu. U lepršavoj cvetnoj haljini sa trakom u kosi ništa se nije razlikovala od devojka vitkošću i osmehom. Iskusno oko je moglo oceniti po raskošnim oblinama i jedrim grudima da je mlada žena. Sofi je veselo pokazivala na svaku radnju oduševljavajući se lepo aranžiranim izlozima, u jednom trenutku okrete se prema sestri i reče.
-Seko, mogle bi malo odmoriti umorne noge i sesti negde da popijemo limunadu.
Irini se za trenutak namršti i odgovori.
-Ne znam...mislim da bi ipak bolje bilo da krenemo kući. Znaš i sama da ovde zidovi imaju oči i uši, ne liči nam da sedimo same u restoranu i to noću.
-Ufffff, još uvek si konzervativna i tvrda po pitanju ponašanja. Kome ćemo naškoditi, živimo u dvadesetprvom veku.
- U pravu si ali ovde je sve mnogo drugačije.
-Hajde...baš sam žedna, popićemo na brzinu sok i poći kući.
Zastade i popusti gledajući u sjajne sestrine oči. Ovo im je jedno od poslednjih devojačkih večeri. Pogleda u terasu najbliže taverne i pokaza na sto pored same obale. Smestile su se i naručile osveženje. Ona se nasloni na stolicu i zagleda u penušave talase koji su blistali pod mesečevim zracima. Toplo veče mamilo je na ljubav i romantiku i ona tiho uzdahnu. Nikada nije imala takve trenutke i uvek je sa čežnjom gledala u parove kako se drže za ruke šetajući uskom stazom pored marine. Njihova zaljubljena lica zračila su lepotom koja je za nju bila strana jer otvoreno pokazivanje najintimnijih osećanja u njenom svetu je okarakterisan kao nemoral. Istina, vremena su se menjala a samim tim i ponašanje mladih je bilo opuštenije. Pažnju joj privuča grupa Francuza dva stola dalje od njih. Obori pogled kada srete par plavih očiju. Muškarac kasnih dvadesetih sedeo je okrenut njima i posmatrao prelepu crnku koja mu se dopala na prvi pogled. Obe devojke su bile drugačije, neobične lepote i shvati po razgovoru da su Grkinje. Pozva konobara i naruči piće za njihov sto. Ostali iz grupe oduševljeno zapljeskaše i krenuše sa dobacivanjem. Irini se situacija nije dopala dok je Sofi bila u svom elementu. Pričala je sa njima i odgovarala na pitanja. Dvojica mladića kulturno ponudiše da pređu za njihov sto što Irena odbi otvoreno pokazujući da je razgovor prešao granicu. Oni se nađoše uvređeni i krenu objašnjavanje...pripiti i poneti adrenalinom želeli su samo druženje koje je očigledno pogrešno shvaćeno. Pozvala je konobora da plate i napuste lokal kada plavooki ustade i priđe joj sa osmehom usput smirujući strasti svojih prijatelja. Umirila se jer oseti sigurnost i spontano uzvrati osmeh...Žan je bio na proputovanju i za par dana se vraćao za Francusku zbog posla. Inače je koristio priliku i zakazao susret sa par vinara jer se porodično bavio proizvodnjom vina. Odjednom kao iz vedra neba nastade metež...u lokal banu grupa meštana. Svi u crnom i sa vezanim maramama izazvaše paniku, opkoliše sto mladih Francuza. Iz gomile se izdvoji visoka prilika i krenu prema njima. Ireni zastade knedla u grlu kada prepozna bivšeg muža. Sledi joj se krv u žilama gledajući njegovo besno lice, u vazduhu se oseti napetost i zavlada muk, noge joj se odsekoše kada dohvati momka i steže za vrat. Skoči hvatajući ga za ruku.
-Nikolas...sve je u redu, nisu ništa loše uradili. Nemoj...oni su gosti. – glas joj je drhtao i hvatala je groznica zbog njegovog izobličenog lica.
Za trenutak je ošinu pogledom i proskita.
-Izlazi iz restorana. Obe...odmah!
Okrete se i izađe na ulicu, pretrnu kada ugleda metalni sjaj pištolja u njegovim rukama. Jedva je hodala pokušavajući da izgleda normalno zbog ljudi koji su gledali. Dohvati je za mišicu i povuče prema terencu, Sofija je išla iza njih svo vreme pričajući da je ona započela razgovor i prva predložila da sednu u restoran.
