You can't run away.

I guess you're not that bad.

Da li ste ikada upoznali neku osobu, proveli par sati sa njom i nakon toga imali osecaj da ih poznajete citav zivot? E pa meni se upravo to desilo. I sama se cudim, ali jako sam zavolela Marka i ako sam ga upoznala tek prosle nedelje, jednostavno se osecam prijatno u njegovom drustvu, mnogo sam opustenija i jednostavno mi se dopada vreme provedeno sa njim.
Dogovorili smo se da danas odemo do luna parka u koji sam htela da idem jos od kada sam dosla u Sidnej, ali je Mia stalno odbijala.
,, To je bezvredno trosenje para Aisa, bolje kupi neku odecu za to", stalno je govorila.
Sto se Mie tice... Ne, i dalje nemamo osumljicenog i to me kopka svakog dana. Znajuci da je ubica tu negde i seta slobodno me prosto uzasava. Marku nisam rekla za to, necu jos da mu kazem. Jeste da mi je postao drag, ali i dalje nemam potpuno poverenje u njega.
Svaki dan sam isla u policijsku stanicu puna nade, ali uvek bi se vracala praznih ruku kuci. Izjeda me to, sta je Mia skrivila pa da umre tako mlada? Citav zivot je bio pred njom, nije prozivela ni polovinu. Svaki dan se pitam zasto bas nju? Od svih ljudi, on je nju izabrao.
Moje razmisljanje je prekinuo zvuk na telefonu, kada sam ga podigla, videla sam da me zove Mark.
"Ko bi me drugi i zvao?"-rekla sam dok sam pritiskala zeleni taster.

,, Aloooha Aiske, jesi li spremna? "-upitao je euforicno.

,, Sto? Trebamo tek u 8 da se nadjemo?" - rekla sam zbunjeno dok sam podizala pogled ka satu.

,, DA LI JE VEC POLA 8, MARK? NE MOGU DA VERUJEM UGHH, SPREMAM SE, DOLAZIM, NADJIMO SE KOD KLUPE"-govorila sam dok sam vec uveliko trazila odecu.
----------------------------------------------------------------------
,, Izvini sto kasnim, stvarno ne znam kako nisam obracala paznju"-rekla sam dok sam mu prilazila.

,, Opusteno, ne kasnis mnogo"-rekao je  nakon sto smo krenuli ka luna parku.

Xxx p. o. v
Posmatrao sam ovo dvoje ljudi kako se polako odaljavaju od mene. Ko je taj klinac?
Deluju mi previse blisko. Ne znam sta drugo da radim osim da ih pratim.
Pratio bih ih da me nije prekinuo poziv na telefonu. Iziritirano sam pogledao u ekran i javio se.

Aisa p. o. v

,, Mark, mooooolim te idemo na roler koster! "-molila sam ga dok sam ga gurala ga blagajni.

,, Ne, Aisa, ne. Nedokazno deriste koliko puta trebam da ti kazem da necu da idem?" - iznervirano je odgovorio.

,,Ali zasto?"-pokusala sam da imitiram plakanje.  Nije nista odgovorio nego mi je samo pokazao srednji prst. Posto sam se iznervirala, okrenula sam se i krenula da trcim kroz guzvu. Cula sam Marka kako se dere za mnom na sta sam samo odgovorila:
,, Uhvati me ako mozes pisonjo! "

Trcala sam prilicno dugo na sta sam se i sama iznenadila. Nakon sto sam stala, osvrnula sam se i shvatila da sam zapravo samo napravila krug i vratila se na isto mesto. Lupila sam sebe po celu i rekla:
,, Treba mi oskar za glupu osobu."
Pogledom sam trazila Marka i zatekla ga kako stoji u mestu i osvrce se naokolo. Savrsena prilika za osvetu. Neprimetno sam otisla do one tezge sa "puskama" i rekla coveku da cu samo na kratko uzeti pistolj i ne cekajuci odgovor potrcala prema Marku koji je i dalje stajao na istom mestu. Prisla sam mu tiho i naslonila pistolj na ledja i pokusala sto dublje da zvucim, sto mi je zapravo i uspelo jer se Mark zaledio.
,,Hocu tvoj novcanik i sve sto trenutno posedujes! "-rekla sam dok sam ga sutnula sa nogom u list na sta je, ne znam kako, pao.
,, E.. ev.. voo."-rekao je uplasenim glasom na sta nisam vise mogla da se sudrzim. Pala sam na zemlju i toliko se jako smejala da su ljudi oko nas takodje krenuli da se smeju nakon sto su videli Markovu reakciju. Blago je reci da sam se gusila u suzama, utapala sam se. Kada se napokon smirila pogledala sam u Marka i pokazala mu srednji uz reci:
,, To ti je zato sto se nisi vozio sa mnom. "-i potom mu se isplazila.
,, TI NISI NORMALNA, OSRAMOCEN SAM DO KRAJA ZIVOTA. BOLJE BEZI JER AKO TE UHVATIM... BECE BITI DOBRO PO TEBE!" - posto sam znala da se ne sali istog trenutka sam potracala neverovatnom brzinom.

Nekako sam umakla Marku, mogu reci da vise nikad necu trcati u zivotu. A sada, gde sam dodjavola zavrsila? Osvrsnula sam se okolo i presla pogledom sve. Ove ulice su mi nesto poznate. Nista mi ne pada na pamet sve dok nisam ugledala stanicu za bus. I tek sam tada shvatila da sam se vratila na mesto gde je sve pocelo.
Jeza je prosla mojim telom dok sam gledala oko sebe paranoicno. U redu Aisa, saberi se samo pozovi taksi i idi kuci.

Taksi stize za tek 15 minuta, stvarno ne znam sta da radim, osim da cekam i nadam se da me niko nece ubiti. Bojim se, od svih krajeva ja sam zavrsila na ovom? Koliki baksuz moras da budes? Opet mi se vratio onaj osecaj da me neko posmatra, instiktivno sam se okrenula ali nije bilo nikog. Izdahnula sam, ali nakon samo par sekundi sam cula korake iza sebe.