Samotnjačko Lovište [editing]

Nakon onoga što je bilo na kraju

Ne želim da se pomirim sa činjenicom da je ovo java.

Pokušavam da uverim sebe da je sve ovo san, da ću se probuditi uskoro i da će sve proći.
Ali ne mogu to.
Ovo nije još jedno od čudovišta ispod kreveta kojih se deca plaše.
Ovo nije još jedna noćna mora, ovo je java - tako stvarna, tako jeziva, tako bolna.

Ranije sam verovala u čudovišta ispod kreveta i noćne more, ali više ne.
Jednostavno nisam mogla da poverujem ni u šta od toga od kako sam shvatila da ta čudovišta ne žive ispod kreveta, već u nama.

Ovih godinu dana bili su mi najlepši dani u životu, bez obzira na činjenicu da su ujedno bili i najsablasniji dani mog života.

Bacila sam sve što može da me podseti na njih, sve.
Dobro, bar sam tako rekla majci, a ona se potrudila da sve to uredno zakopa negde u šumi kraj imanja tako da ih ja više nikada ne nađem ili zapali, a pepeo prospe.

Ali Ogledalo je ostalo.
Kao i grupna fotografija.
To je nešto što niko ne može da mi uzme, pa čak ni rođena mati.

Drago mi je što svaki komad oružja, odeće, nakita ili kojekakav predmet koji bi me na njih podsetio nestao.
Kad bih samo još jednom videla te stvari, satkane od lepih uspomena i velike boli, ne znam šta bih uradila sebi.

Savest me izjeda, samo sam ja ostala.
Zapravo, nas dvoje.
Ali Semi je gotovo već mrtav - ne može da pomera, nema ni najmanjeg makca.
Njegov topli i mekani glas zauvek je nestao, svaka njegova reč sada podseća me na tužno grcanje.
Mada, ništa nije moglo da mu oduzme dobro srce.

Sada ga gledam na fotografiji.
Tamna kosa mu u loknama pada na visoko čelo. Smeje se.
Svi se smejemo.
Nismo ni svesni šta će nam se desiti.
Vidim svoje nasmejano lice.
Zaboravila sam kako to izgleda, davno sam prestala da se smejem.

Zvali su me Vesnicom noći, a sada se plašim iste.
Kada noć padne i kada se za počinak spremim, sve slike mi se vrate.
Stoga sam prestala da spavam noću.

Sebe mrzim.
Osećam se krivom.
Možda i jesam.
Ne možda, naravno da jesam.

Zauvek ostaću ovde, istruliću na imanju.
Sama.
Čekam smrt svoju.
Čekam, jer nemam za šta da živim.