Večiti derbi 🔚

•9.deo•

~jutro~

Probudila sam se pre alarma,za ne poverovati.Isključim ga da kasnije ne bi zvonio i obučem ono što sam prethodnu noć ostavila na stolici,a onda obavim jutarnju rutinu.U ranac spakujem dve sveske i pernicu,te siđem u kuhinju.

Mama:Dobro jutro.

Kaže i poljubi me u čelo.

Mama:Skuvala sam ti kafu,sendvič ti je na stolu,a novac na komodi u hodniku.Ja idem na posao.

Ja:Lena spava?

Klimne glavom i krene da izađe.

Mama:Srećno danas.

Ja:Hvala.

Kažem punih usta dok jedem sendvič.
Ona se nasmeje i izađe.

Kada doručkujem uzmem telefon i pozovem Andriju.

~poziv~

Ja:Gde si?

Andrija:Evo stižem za desetak minuta.

Ja:Okej,ja izlazim,čekaću te ispred kuće.

Andrija:Vidimo se.

~kraj poziva~

Stavim ranac na leđa,obujem patike i uzimajući novac i telefon izađem iz kuće.

U isto vreme izađe i Luka.

Pogledam ga dok zaljučavam vrata,a on već uveliko pali auto.

Izađem iz dvorišta kuće i naslonim se na ogradu.

Luka:Treba li ti prevoz?

Kaže zaustavljajući automobil nekoliko metara od mene.

Ništa mu ne kažem već lutam pogledom bilo gde samo da njega ne pogledam.

Luka:Još uvek si ljuta?

Ćutim.

Luka:Pa ne možemo da dozvolimo da lujka bude ljuta,ajde ulazi u auto.

Lujka?

Stvarno?

Sad još imam i nadimak?

Moron.

Luka:Nemam ja ceo dan za ovo.

Kaže više sebi u bradu,a onda izađe iz auta i prebaci me preko ramena.

Ja:Spusti me idiote!!

Luka:Neću.

Lupam ga rukama po leđima,ali on ništa!

Ja:Spusti me kad ti kažem!

Luka:Ućuti čoveče.

Ja:Neću,spusti me!!

Luka:Neću.

Odnese me do suvozačevih vrata,a onda me i ubaci u auto.Zaveže mi pojas, zatvori vrata i zaključa auto.

Šta koj' kurac?!

Dođe do vozačevih vrata,otključa auto i otvori ih.

Sedne na sedište i pre nego što upali auto,zaključa ga.

Sedim skrštenih ruku nenormalno besna.

Sad mi se definitivno ne sviđa!

Dobro,možda malo.

Nasmejem se.

Luka:Šta je smešno?

Pita me ne skrećući pogled sa puta.

Ja:Šta te briga!

Odbrusim mu u ostatak puta do škole provedemo u tišini.

Kad stignemo,brzo izletim iz auta ostavljajući Luku iza sebe.

Ulazim u školsko dvorište i pogledom tražim Marka i Andriju.

Kada ih ugledam,brzim korakom i stignem do njih.

Ja:Ej.

Marko:Ej.

Andrija ćuti i gleda svuda samo ne u mene.

Šta mu je?

Ja:Šta ti je?

Pitam ga i uhvatim ga za ruku.

On je otrgne i pogleda me.

Andrija:Zašto si me zvala da te čekam ako si išla sa njim?

Upita besno.

Ja:Nisam dobrovoljno ušla u njegov auto,bukvalno me je ugurao.

Andrija:Kako da ne.

Ja:Ne veruješ mi?

Ništa ne kaže već samo ode.

Besno lupim nogom o beton i stegnem pesnice.

Ja:Zadaviću onog mamlaza.

Marko:Ostavi to za posle predavanja.

Ja: Sedimo na svakom zajedno?

Klimne glavom,a onda se oglasi zvono.

-----------------------------------------------------------
nastavak je tu,a ja bih htela da vam postavim jedno pitanje.
razmišljala sam da počnem sa pisanjem kratkih priča iz  jednog dela,biće svakakvih,pa ukoliko biste nešto tako čitali,pišite mi u komentarima😊♥️