~skip time~
Izlazim iz škole sa Markom, mrtva umorna.
Ja:Ako je prvi dan ovako naporan ko zna kako će tek sutra biti.
Kažem i ispustim smoren izdah.
Marko:Ma nije toliko loše.
Ja:Jok nije.
Kažem tiho nemajući više snage ni za šta.
Marko:Da te ispratim do kuće?
Ja:Pa ako te ne mrzi.
Marko:Taman posla.
Nasmejem se i krenemo ka mojoj kući.
Kada stignemo,zastanem pre nego što uđem u dvorište.Ja:Mogu li nešto da te zamolim.
Marko: Naravno,reci.
Ja: Možeš li da pričaš sa Andrijom?
Marko: Mogu.
Ja:I reci mu da me pozove.
Marko:Hoću.
Ja:Hvala ti.
Zagrlim ga i uđem u dvorište kuće.
Marko:Vidimo se.
Mahnem mu i otključam vrata.
Ulazim,izuvam se i odnosim ranac u sobu.
Presvlačim se u pidžame i odlazim u Leninu sobu.Nema je.
Gde li je mogla da ode?
Uzimam telefon i zovem je.
Ne javlja se.
Gde nestade pobogu.
Zovem mamu i ona se javi.
~poziv~
Mama:Kaži sine.
Ja:Jel znaš gde je Lena?
Mama:Ne,što?
Ja:Pa nema je kod kuće.
Mama:Jesi li je zvala?
Ja:Da,i ne javlja se.
Mama:Stvarno ne znam gde je mogla da ode.
Ja:Ne znam ni ja.
Ja:Zvaću je ponovo,možda se javi.
Mama:I javi mi obavezno.
Ja:Hoću.
~kraj poziva~
Isključujem poziv i ponovo zovem Lenu.I dalje se ne javlja.
Zovem mamu i javljam joj da se Lena i dalje ne javlja.
~poziv~
Mama:Ako se ne javi do večeras, pozvaćemo policiju.
Ja:Okej.
~kraj poziva~
Spustim slušalicu,ostavim telefon sa strane i odem da jedem.
Hrana uvek pomaže.
~3 sata kasnije~
Mrak je već pao,a Lene i dalje nema.Gubim strpljenje.Moram u policiju.
Brzim korakom odem do sobe,presvučem se i isto tako brzo ponovo siđem u prizemlje.
Obučem teksas jaknu i obujem patike te krenem da izađem.
Kada otvorim vrata ispred njih naletim na Luku i Lenu.
Ja:Lena!
Zagrlim je ona padne na mene.
Bože,smrdi na alkohol!
Zaspala mi je na ramenu.
Ja:Gde si je našao?
Luka:Teturala se po trotoaru,malo je falilo da padne.
Ja:Ček,otkud ti znaš da mi je sestra?
Luka:Video sam je u tvojoj sobi pre neki dan.
Šta bi tražila u mojoj sobi?
Klimnem glavom.
Ja:Hvala ti u svakom slučaju.
Luka:Nema na čemu.
Uvučem Lenu u kuću i zatvorim vrata.
Nekako je odnesem do njene sobe,stavim u krevet i pokrijem je.
Silazim nazad u dnevnu sobu i uzimam telefon. Zovem mamu.
~poziv~
Ja:Lena je došla.
Mama:Gde je bila?
Ja:Ummm,pa..
Pokušavam što brže da smislim neku laž,nikada nisam bila dobra u tome..
Ja:Ovaj,bila je da se vidi sa starim prijateljima.
Mama:Jaoj, ubiću je što se nije javila.
Ja:Pa moraćeš da sačekaš,otišla je da spava.
Nasmeje se.
Mama: Dolazim za sat vremena,vidimo se.
Ja:Okej.
Mama:Jel ti treba nešto?
Ja:Kako me to pitaš?
Kažem sarkastično.
Mama:A da,čokoladno mleko.
Nasmejem se i spustim slušalicu.
-----------------------------------------------------------
evo ga nastavakk.pišite mi u komentarima ako imate neku pretpostavku o tome šta se dešava sa Lenom.♥️
YOU ARE READING
Večiti derbi 🔚
Teen Fiction♡ ovo je zapravo moja prva priča,knjiga u koju sam mnogo truda i vremena uložila i nešto što ću pamtiti zauvek,a vama hvala za ovoliku podršku koju ste mi pružili! ♡ cover by @paranormalpotato