Natprirodna bića

VENDIGO/WENDIGO

Iako za ovo stvorenje mnogi smatraju da je proizvod maste horor pisca Algernon Blackwooda iz njegove klasične horror priče "The Wendigo", ovaj šumski duh, je veoma stvaran za mnoge u severnim šumama i prerijama Amerike. Mnoge legende i priče kruže tokom godina o tajanstvenom stvorenju na koje su nailazili lovci i kamperi u senovitim šumama Severne Minesote. U jednoj varijanti priče, stvorenje se moze videti samo ako je ocevidac suočen s njim oci u oci, jer je tako tanak da se ne može videti sa strane. Za duha se tvrdi da jede ljudsko meso i za mnoge šumske stanovnike koji su nestali tokom godina tvrdi se da su žrtve čudovišta.

Američki Indijanci imaju svoje priče o Wendigu. Legenda datira od pre mnogo stotina godina. Inuita Indijanci koji zive u toj regiji, nazivaju stvorenje raznim imenima, uključujući i Wendigo, Witigo, Witiko i Wee-Tee-Go, ali svako od tih imena grubo prevedeno znači "zli duh koji proždire Ljude ". 1860. godine, nemački istraživač koji je proucavao tu legendu, smatra da Wendigo predstavlja "kanibala" koji zivi na prostoru među plemenima duž Velikih jezera.

Indijanske verzije, stvorenje predstavljaju kao gigantskog duha, višeg od petnaest stopa visine, koje je nekad bio covek, ali je bio pretvoren u stvorenje uz upotrebu magije. Iako se svi opisi stvorenja malo razlikuju, za Wendiga se obično kaže da ima sjajne oči, duge požutele zube i preterano dug jezik. Većina ima bledu, žućkastu kožu i crnu dugu kosu . On je visok i mršav i pokreće ga strašan osecaj gladi.

Ali sta dovodi do toga da bi neko postao jedno od ovih čudnih stvorenja?

Prema predanju, Wendigo je stvoren u vreme kad su postojala ljudska naselja koja su se predala kanibalizmu kako bi preživeli. U proteklim godinama, takva praksa je bila moguće, iako je još uvek retkost, jer mnoga od plemena i doseljenici u regiji su odsečeni duzi vremenski period, zbog surovih vremenskih uslova, velikog snega i leda u Severnim šumama. Nažalost, situacija da neko pojede drugu osobu da bi preživeo se verovatno nekad i dogodila. I tako mozda stvorila mogucnost da legenda o Wendigo bude rodjena.

Ali sta ako postoje (ili su postojala) ta stvorenja? Može li legenda o Wendigu, koji su stvoreni samo kao "upozorenje" protiv kanibalizama biti tacna? Ili bi mozda viđenja stvorenja Bigfoot tipa, stvorila te priče. Iako je to nepoznato, veruje se da beli doseljenici u regiji te priče shvataju ozbiljno. S vremena na vreme, čak i oni uzimaju viđenja i izvještaje sasvim ozbiljno. Real-life priče su mnogobrojne, prema verziji naseljenika, Wendigo se često može videti i njegovo vidjenje cesto signalizira smrt u zajednici. Wendigo je navodno veome cesto vidjan u blizini grada zvanom Rosesu u severnoj Minesoti od kraja 1800. do 1920-ih godina. Svaki put kad je neko prijavio njegovo vidjenje, neočekivana smrt je sledila.

Čak su se u prošlom veku, dok su jos Indijanci aktivno verovali u legendu o Wendigu, pravile portage za njim. Jedan od najpoznatijih lovaca na Wendiga je Cree Indijanac po imenu Jack Fiddler. Tvrdio je da je ubio najmanje 14 tih stvorenja u svom životu, iako je posljednje ubistvo rezultiralo njegovim hapsenjem 1907., Fiddler i njegov sin, Josip, optuzeni su za ubistvo Cree indijanske žene. Obojica su se izjasnili krivima za zločin, ali su se branili tvrdnjom da je žena bila opsednuta duhom jednog Wendiga i da je bila na granici da se pretvori u jednog u potpunosti. Prema njihovoj odbrani, ona je morala biti ubijena pre nego što bi se pretvorila u Wendiga i ubila druge članove plemena.

Postoji još mnogo priča koje se pripovedaju o Wendigu kog su videli u severnom Ontariu, oko grada Kenora, gdje je stvorenje uočio neki trgovac. Tragove i zamke mu postavljaju vec decenijama. Postoje mnogi koji još uvek veruju da Wendigo luta šumama i prerijama severne Minesote i Kanade. Bilo da traži ljudsko meso, ili se ponaša kao znamenje od narednih propasti, ili bilo sta da je u pitanju, pre nego što počnete sumnjati da postoji - ne zaboravite da su priče i legende o ovom zastrašujućem stvorenju od mnogo pre nego sto je beli čovek hodao na ovim obalama.

Legende su morale imati pravi pravcati uzrok kako bi nastale, zar ne?