Tri tjedna, tri jebena tjedna otkad je otisla. Ostavila me ko zadnju šugu. Ni poruke, ni usranog poziva...ni ono ej kretenu ja odlazim. Nista. Jednu vecer me ljubila kao da joj zivot o tome ovisi, a vec druge.....
Kad sam stigao u stan i shvatio da nema njenih stvari...taj osjecaj jeze koji je prosao kroz mene necu nikad zaboravit. Sebastian mi je rekao da je Aco stigao po nju i tada sam poludio. Porazbijao sam sve u stanu i otisao.
3 tjedna nisam usao u svoj stan. U jebenom sam klubu u jebenom raspolozenju. Braca me izbjegavaju jer nisam dobro drustvo. Pijem i jebem.. barem žena ne manjka. Pokusavam se vratiti na staro ali ne ide. Kad zavrsim s njima odem. Nemogu ih gledat. Gadim se sam sebi. Ubija me pitanje jeli i ona to radi da me zaboravi, jeli uopce misli na mene...-Lukas jesi ok- pita me moj brat iznenadjen sto me vidi u bolnici
-Da, zar ne smijem doci posjetit brata?
-Eeej ljudinoo pa di si? - netko progovora iza mene. Okrenem se i vidim Marka. K vragu i zaboravio sam na njega i Maju.
- Lukas nas je odlucio iznenadit-odgovara moj brat.
-Upravo idem do Maje -kaze Marko i u tom trenu zazvoni mu mob
-Eeej malena moja - cujem ga kako sretno izgovara i znam s kim prica. Znam da je to ona. Gušim se , zelim mu uzet taj mobitel i svasta joj izgovorit...a najvise od svega želim joj cut glas.
...-Da da Maja je super, evo bas je i Lukas tu sa Sebastianom i idemo kod nje. Kiki mi je rekao da idete do Rijeke. Da daaa sve vam lose.
Mrstim se...ne zelim da ona igdje ide. K vragu sve ovo .
-Oki malena pozdravi Karla puno, volim vaaaas.
-Evo Ana vas pozdravlja obojicu
-Kako je ona- pita moj brat i nastavlja- čuli smo se par puta otkad je otisla, ali u zadnji tjedan nista.
Koji kurac se on ima cut s njom...da pogledi ubijaju sad bi bio mrtav.
-Ma je super je -kaze Marko- samo previse radi. Kiki je vodi kod svojih u Rijeku za vikend. Rijecki karneval bi je trebao opustit malo.Nakon sto smo posjetili Maju otisao sam uz neku jadnu ispriku. Ona ide sa drugim na neke karnevale. Ocito ne pati ....
YOU ARE READING
Samo On
RomanceŠto kad razum kaze jedno, a srce drugo?? Što kad avantura preraste u ono više? Isplati li se riskirat??