Samo On

LUKAS

Vrijeme mi tece jako brzo. 10 dana sam vec kod Ane. Odgađam povratak u Austriju koliko god mogu. Jos nije vrijeme da je ostavim, a bojim se pitanja da krene sa mnom.
Znam da nije spremna, osjecam to. Cesto je zamisljena, opustena samo kad smo sami. Pred ostalima je tako jebeno ukocena sa mnom.
-Lukas jesi spreman??
Danas idemo na pregled. Napet sam , sretan i prestravljen u isto vrijeme.
-Jesam ljubavi - kazem i zagrlim je jako.
-Lukas ne zelim da mislis da nisam sretna sto si tu. Jesam, zbilja jesam...samo..
-Samo što?- pitam oprezno
-Nisam sigurna da nas dvoje mozemo uspjeti i to me plasi. Sve ovo me plasi.
-Ana o cemu ti pricas??
-Volim biti s tobom,  i znam da sam ovo ponovila toliko puta, ali ja zbilja ne vidim kako ce ovo funkcionirati.

Gledam je i nije mi jasna. Imat cemo bebu, nasu bebu...trudim se kao jebena budala i ona uporno po svom.
-Ana ja se trudim, jaaako jebeno se trudim.
-Da vidim to. U tome i je problem. Nebi se trebao truditi jako. Ovo bi trebalo biti jednostavno. Ljudi koji su skupa i koji se vole rade to sa lakocom. A ti se trudis, ja se trudim.. izgledamo kao da na silu radimo sve.
-Sto zelis s tim reci?? Da se prestanemo truditi??
-Lukas gle, ti imas.svoj zivot. Bajker si, znam kako zi zivio. Neoptereceno, bezbrizno..sad odjednom dobit ces dijete sa zenom koju ne znas, dobit ces jos jedno dijete s njom u paketu.. Što kad ti to dosadi??? Ja cu morati Karlu i nasem djetetu objasnjavati...vec sam to prolazila. I nemogu opet.

Ja jebeno ne vjerujem sto ona govori. Ljut sam, razocaran....ali duboko u sebi znam da je pravu. Previse se trudim da budem netko tko nisam.  Zelim sve to s njom, bar mislim da zelim. Sad kad je sve ovo rekla neznam ni sam.

-Ana, ja zbilja neznam sto da ti sad odgovorim na sve ovo-kazem poraženo.
-Nemoras ništa ni reći. Divan si, imamo kemiju to je neporecivo...ali ponekad ni ljubav nije dovoljna kamoli kemija.
-I što ćemo sada??
-Sada idemo vidjeti ovo malo čudo. Karlo je htio s nama, ali ima treninge uskoro putuje sa ekipom pa nemoze. Idemo sami.

Klimam glavom jer nemam sto reci vise. Sve je receno. Moje tijelo je na autopilotu i krecemo.

Osjecaj kad sam vidio tu malu lopticu nikad necu zaboravit, a cuti otkucaje srca je nesto neizrecivo.
Moja beba...sad me zbilja pogodilo.
Ana je nasmijesena, sretna cak bi rekao...stisnula je moju ruku i oboje gledamo u monitor.

Sin je, cestitam..cujem doktora. Zaboravio sam disat. Sin...dobit cu sina. Moj Bože.

-Heeeej jesi ok?? -pita me njezno-šutis otkad smo izasli od doktora.
-Jesam da, malo preplavljen svime.
-Da , posebni su to trenutci.

Gledam je dok jede kolac i neznam sto napraviti. Zar zbilja da samo odem?

-Sljedeci pregled je za 4 tjedna, kad mi kaze točan datum nazvati cu te pa ako zelis mozes ponovno doci.
-Naravno da zelim- kazem tiho.
-Super...onda valjda je to to..
-Ana...
-Ne. Gle sve smo rekli. Aco je krenio ovamo i on ce me odvesti kuci. Usput ce donijeti i tvoje stvari. Karlo ce biti kuci pa da izbjegnemo nekako objasnjenja.
- A sto mu planiras reci?- pitam vec ljuto
- Izvuci cemo se na posao. Bolje da nas ne viđa skupa, samo ce biti zbunjen.
-Vec nas je vidio.
-Da, ali jos se steta stigne popraviti.

Steta, to sam ja njoj. Jebena steta. Ovih 10 dana bio sam sretan, planirao toliko toga....a njoj sam steta.
Jebes sve ovo. Imam svoj klub, zene spremne da se bace na koljena kad god to zelim...jebes ovo.

Aco stize. Grli je i najradije bi ga odalamio. Ustajem i pruzam mu ruku. Uzimam svoje stvari i to je to. Odlazim. 
-Vidimo se za 4 tjedna-suho kazem
-Naravno,pazi se-sa smjeskom odgovara.
Taj njen smijeska ljuti me vise nego ista drugo. Ulazim u auto bez da je pogledam.
Samo moram otici. Samo to.