Priprema

4.2K 101 2
                                    

Ubrzo se odazvalo zvono što je značilo da se ispit završio,predala sam svoje papire sa popunjenim zadatcima na sto i izašla napolje.
Čula sam da mi je zazvonio telefon.
Na ekranu je pisalo Tata.
Samo se nadam da je neka dobra vest.
Ja:,,Halo?''
Tata:,,Ipak menjamo plan,dolaze večeras,idi kupi neku preskupu haljinu sebi,i spremi se da izgledaš božanstveno''.
Ja:,,U redu''.
Samo sam prekinula vezu i krenula da plačem.
Zašto se meni ovo dešava,zaštoooo??
Zašto ja od svih ljudi na svetuu?
Postavljala sam hiljadu zašto u svojoj glavi,ali ni na jedno nisam imala odgovor.
Obrisala sam suze,i uputila se ka tržnom centru.
Gledala sam haljine 3 sata,i nisam uspela da nađem adekvatnu.
Prisla mi je prodavačica.
Prodavačica:,,Kakva haljina vam treba?''
Ja:,,Ne znam ni sama''.
Prodavačica:,,Čekaj te me čas,odmah se vraćam!''
Brzo je otrčala negde.
Nakon pet minuta se vratila.
Prodavačica:,,Evo izvolite!''
Ugledala sam prelepu žutu suknjicu i gornji isto takav žuti krop top deo
Ja:,,Predivno je,hvala vam!''
Prodavačica:,,Nema na čemu!''
~Veče~
U svojoj sobi sam i polako počinjem,mrsko,da se spremam.
Otišla sam da se istuširam,jer mi je hladan tuš prijao,pre svega ovoga.
Zatim sam sela za svoj sto,stavila blagu šminku i napravila blage lokne.
Zatim sam se obukla:

I začula da neko kuca na vrata

¡Ay! Esta imagen no sigue nuestras pautas de contenido. Para continuar la publicación, intente quitarla o subir otra.

I začula da neko kuca na vrata.
Rekla sam jedno tiho,,Uđi.''
To je bio moj stariji brat Bogdan.
Bogdan:,,Wow,prelepa si!''
Rekla sam isuviše hladno
Ja:,,Hvala''.
Seo je pored mene i zaglio me je
Pala mi je jedna suza iz oka
Ja:,,Zašto baš ja,zašto se ti nisi oženio?''
Bogdan:,,Mala slušaj,ja bih se sigurno oženio da su imali ćerku''.
Ja:,,Čemu sve ovo?''
Bogdan:,,Pošto je naša firma pred bankrot,a oni su se ponudili da nam pomognu,samo ako se ti udaš za njihovog sina''.
Ja:,,Bravo oče,prodao si ćerku,zarad firme,divim ti se!''
Rekla sam sarkastično
Čulo se zvono na vratima.
Bogdan mi je obrisao suze
Bogdan:,,A sad nemoj da plačeš,moraš da ga zaseniš!''
Malo sam se nasmejala,namignuo mi je i izašao.
I dalje mi se motaju 1000 pitanja u glavi,zašto ja....
Bogdan dolazi po mene
Bogdan:,,Hajde mala vreme je''.
Ustala sam iz kreveta i on je otišao,otvorila sam vrata sobe i čula kako je Bogdan rekao:,,Evo silazi!''
Polako sam koračala stepenik po stepenik sa prevelikom nervozom................

,,Brak na papiru''Donde viven las historias. Descúbrelo ahora