Office love- Mr. Park Jimin [Pt. 2]✔

03.

-Hvala vam devojke. - govorila sam dok sam ih grlila.
-Ništa Eli uvek! Znaš da smo tu za tebe i malce. - rekla je Ivana.
-Da. - dodala je Ema.

Nasmejala sam se.
-Da i hvala vam na tome. -
Pogledala sam u Jay i Yerina koji su me gledali malo tužno.
-Ne pravite probleme i budite dobri! - zapretila sam im a oni su samo klimnuli glavom i oni su otišli a ja sam ih ispratila.

Kada sam zatvorila vrata otišla sam u dnevnu sobu i bacila se na kauč.

Malo mira i tišine....

Tad je neko ušao.

-Eli da li si tu? -
-Uff! Da! -

zašto mi njegov glas idalje prija... Volim ga ali on mene ne... Da li ću ga voleti zauvek? Zašto me ne pusti?

-Zašto si tako zamišljena? - pogledala sam ga i bio je bliže nego što bi trebalo. Malo sam pomerila glavu a on se nasmejao.

O moj.... Koliko dugo nisam videla taj osmeh.

-Jesi okej? Crvena si. - rekao je. Stavila sam ruke prekolica.
-Sasvim sam okej. Šta si želeo da mi kažeš? -
-Ništa. Samo sam želo da ti čujem glas. - rekao je i pomerio se, dok je popuštao kravatu.

-Aham... Šta ti treba Jimene, budi iskren. Ti me nikada ne zoveš samo da bi mi čuo glas. - prevrnula sam očim.

-Vraćam stare navike Eleonora. - pogledao me je.
-Kakve stare navike? Želiš sebe da prisiljavaš da me opet voliš? Jimine to tako ne ide! Ti me već godinu i više ne voliš! Pomiri se sa tim.-

Uzeo je vazu i razbio je.
-TO NIJE ISTINA! - izašla mu je vena na vraru od besa.
-ZAŠTO LAŽEŠ MENE! A NAJGORE OD SVEGA ZAŠTO LAŽEŠ SEBE! TI VOLIŠ ONU FUXU SVI TO ZNAJU! - Dohvatila sam čašu i razbila je.

-Prestani da se ponašaš kao derište! - viknuo je na mene.

-JA SE NE PONAŠAM KAO DERIŠTE! TI SE TAKO PONAŠAŠ KAO NEKO DERIŠTE KOJE PRISILJAVA SAMO SEBE DA JEDE ONO ŠTO NE VOLI!možda je brak bio veliki zalogaj za nas.
Ne voliš me i PROSTO ME PUSTI DA ODEM JER NE MOGU DA TE TRPIM!VOLIM TE A GLEDAM KAKO SE KURVAŠ SA NEKOM IZ PIČKOVCA NE MOGU JA TO. -

Gledao me je zabezeknuto.
-Kako misliš da je bio veliki zalogaj? Šta brebrzo smo odlučili? -
-Da Jimine. -

-NE NIJE TAKO!- tada mu je zazvonio telefon. Brzo se javio.

-Halo malena. - To je progovori tako nežno.

Nikada nije pričo tako samnom.

-Ne okej sam. Ne neću moći danas. Da biću sa njom, ali moram malo ljubavi... Oh uredu sutra ujutru obećavam. Volim i ja tebe ćao. - prekinuo je.

O čoveče ovo jako boli...

stegla sam pesnicu a kosa mi je prekrila lice.

-Je si okej? - rekao je hladno.
-Mhm. Samo se skloni, Idi kod nje. Sklanjaj se sa mojih očiju!-

Prišao mi je i opet me uhvatio za ovbraze.

-Neko je ljubomoran. - Nasmjao se. Odgurnula sam ga.

-Da tebi je izgelda smešno zato što te ja još uvek volim. A tebe boli kurčina za moja osećanja jer možeš nju da jebeš kako voliš a ja sam ti dosadila! Ma da jako smešno! - rekla sam i samo krenula ka sobi. on me je uhvatio za ruku.

-Nisam tako mislio. - rekao je znatno nežnije.

-Ne znam šta si ti mislio, ali znam šta si rekao! - istrgla sam ruku i nastavila ka sobi.

vot/com