14.

971 48 2
                                    

Prošlo je već par dana.

Ni jednog trenutka nisam oka sklopio da ne bi stigao poziv a da ja ne bih stigao da se javim.

podlaktice sam se i gledao u tefon.

Oči su krenule da mi se sklapaju.
Pokušavao sam da ne sklopim oči.

Tada mi je zazvonio telefon, trgnuo sam se I brzo javio.

-Dobra dan, da li ste vi...-
-Park Jimin da, jesam-
-Vaša žen se oporavila tako da možete da dođete po nju-

Prekinuo sam i otrčao do kola,usput sam obuvao patike i za 5 minuta bio ispred bolnice ispred koje me je čekala Eli.

Prišao sam joj.

-Eli..-
-Umukni I uzmi ovu torbu.- rekla mi je i gurnula mi torbu u ruke.
Hodao sam za njom do kola,kada smo ušli bila je mrtva tišina.

-Želim da pričamo kada stignemo kući.- rekao sam.
-Mhm- ona je samo sarkastično promrmljala i nastavila da gleda kroz prozor.





Reći ću joj to.. Moram.
Ne mogu više da ćutim kao nem.






Vot/com

Office love- Mr. Park Jimin [Pt. 2]✔Where stories live. Discover now