Prošlo je već par dana.
Ni jednog trenutka nisam oka sklopio da ne bi stigao poziv a da ja ne bih stigao da se javim.
podlaktice sam se i gledao u tefon.
Oči su krenule da mi se sklapaju.
Pokušavao sam da ne sklopim oči.Tada mi je zazvonio telefon, trgnuo sam se I brzo javio.
-Dobra dan, da li ste vi...-
-Park Jimin da, jesam-
-Vaša žen se oporavila tako da možete da dođete po nju-Prekinuo sam i otrčao do kola,usput sam obuvao patike i za 5 minuta bio ispred bolnice ispred koje me je čekala Eli.
Prišao sam joj.
-Eli..-
-Umukni I uzmi ovu torbu.- rekla mi je i gurnula mi torbu u ruke.
Hodao sam za njom do kola,kada smo ušli bila je mrtva tišina.-Želim da pričamo kada stignemo kući.- rekao sam.
-Mhm- ona je samo sarkastično promrmljala i nastavila da gleda kroz prozor.Reći ću joj to.. Moram.
Ne mogu više da ćutim kao nem.Vot/com
YOU ARE READING
Office love- Mr. Park Jimin [Pt. 2]✔
Fanfiction[Complete] -Jimine. Hajde da odradimo ovo kao ljudi.. - -Ali ne želim to! - -Ali ja ne mogu više da podnesem! Ako ne želiš ovo da uradiš. Zašto šetaš svaku?! - samo je zaćutao.... [Ova priča sadrži neprikladan sadržaj] [Uživaj te]