ne znam šta bih napisala sem da ćeš pročitati najtužnije, najsrećnije, najromantičnije, najerotičnije i najstrašnije priče ovde. sve što si zamislila, može se ostvariti.
- Odjednom, poruke za dobro jutro i laku noć prestajale su stizati. Na zvuk poruke nisi se više obazirala, jer si znala da nije od njega, a ako je bila od njega, verovatno bi nešto otkazao. U poslednje vreme uvek bi našao razlog da se ne vidite.
- Volim te nije rekao, niti napisao nijednom. To te je mnogo povređivalo. Mada, koliko god da si to držala u sebi praveći se ludom, kad bi Sunce zamenilo uloge sa Mesecom, sva tvoja nesigurnost i tuga koje su te izjedale tokom dana, izlazile bi iz tebe u vidu suza. Jastuk na kojem je on nekad ležao zasmejavajući te, bivao je mokar od tvojih suza.
- Njegove oči više nisu sijale kada bi te pogledao. Njegov osmeh možeš videti samo na starim fotografijama koje držiš u kutiji ispod kreveta. Koliko god da te je povređivao kroz svoja nedela, tvoje srce bi na trenutak bilo srećno kada ga vidiš da se iskreno smeje sa svojim prijateljima, ali kad mu pogled susretne tvoj, taj osmeh odmah isparava poput magle.
- Kad odluči da se vrati kući, zaspe na kauču, ni ne pozdravivši te. Mnogo puta si pokušala vratiti starog, veselog njega, ali to bi ranije izazvalo svađu. Bar nekakav osećaj, ha? Sada, nema te svađe, sada je samo tišina koja svakim danom postaje glasnija. Jedno pitanje vrti ti se po glavi; zašto me više ne voli?
- Ležiš na kauču, gledajući po ko zna koji put vaš omiljeni film. Glasan zvuk zatvaranja vrata te trže iz pozicije u kojoj si ležala. Njegov smireni glas se začuje nakon ko zna koliko vremena. Tvoje srce odmah dobija nadu dok se veselo okrećeš ka njemu. Naravno, tvoja sreća ne traje dugo, njegove oči i dalje izgledaju umorno od svega, od tebe, od života sa tobom.
- "T/i, prevario sam te", bez imalo emocija ti govori.
- Ta hladnokrvna rečenica čini da se tvoj svet raspadne. Sva nada tone brzinom svetlosti. Bol koja struji tvojim telom zaustavlja ti dah. Kao da ti svaki trenutak ponestaje kiseonika dok nesvesno padaš u delirijum. Oči ti se pune suzama dok pokušavaš da uhvatiš dah.
"Z-zašto, Yoongi?", glas ti podrhtava dok mu se obraćaš.
Ne prestaješ da gledaš u njega, ali kako vreme odmiče tvoje suze ti ne dozvoljavaju da vidiš jasno njegovu figuru.
"Šta sam uradila?", sav bol izbacuješ kroz vrisak pun patnje i besa koji si skupljala mesecima unazad.
"Nisi bila dovoljno dobra", rekavši to, okrenuo se i zauvek otišao, ostavivši te u suzama na podu vašeg, nekada srećnog doma.
¡Ay! Esta imagen no sigue nuestras pautas de contenido. Para continuar la publicación, intente quitarla o subir otra.
Pa ljudi, ovo je moja prva knjiga gde ću pisati one shot priče. Nadam se da će vam se dopasti.
