Na Marakani

2.deo

Devojka me gleda od glave do pete još ja sa loptom u rukama
"Ja sam Lana." Očigledno da se mojoj majki svidja moja nova cimerka, verovatno već zamišlja kako dobro utiče na mene, mislim da se nećemo baš dobro slagati.
Soba nije tako mala ali nije ni nešto preterano velika. U sobi se nalazi dva kreveta, izmedju njih su dva manja regala i ispod svakog kreveta je mali radni sto. Raspakujem svoje stvari a Lana ih gleda smeškajući se
"Da li ti treba pomoć ?" pita ,
"Pa ne bunim se " počnem da se smejem i ona sa mnom .Dok vadim svoje kopacke ,dresove, Zvezdinu zastavu, gleda me kao da sam pala sa marsa
"Ti stvarno nisi normalna, znaš to zar ne?"  Kaže mi smeškajući se
" Naravno"

°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°

Vreme je za ručak u menzi, iskreno nije mi bitno sta jedem samo da je ukusno i da nisu slatkiši, ne volim ih, da  čudna sam ali čokoladu ne mogu da smislim, vise volim voce. Menza je ogromna ima jako puno stolova sa leve strane nalazi se hrana. Prilazim i uzimam hranu, smeškam se ženi koja radi sa druge strane staklenog zida
"Dobrodošla" smeška mi se
"Hvala" uzvratim osmeh. Sedam za sto odmah pored zida, odmah pored Lane, iskreno nije baš nešto na izgled ali ukus nije loš. Uzela sam salatu koju obožavam i belo meso
"Da li se igra fudbal ovde?" pitam, "Nisam sigurna, trebalo bi".
Vidim decake kako sede nekoliko stola od nas jedan ima crnu kosu i jako lep osmeh a drugi smedju kosu, taman ten i plave oči .
" Ko su oni? " pitam i pokazujem glavom
" To su Stefan i Milan, slatki su zar ne ?" , " nisu loši " završavamo sa hranom. Idem u sobu ona ostaje dole da nadje njeno društvo, pitala me je da idem sa njom ali moram da se raspakujem. Otvaram kofer da raspakujem ostatak stvari ali u sobu ulazi Lana sa jos dva dečaka, prepoznajem ih, jedan je Stefan a drugi sam zaboravila kako se zove, ustajem sa kreveta
"Hej " kaze lik kome sam zab ime  "Aleks ovo su Stefan i Milan " kaže Lana "Ja sam Aleks" kazem ,
" Navijas za Zvezdu ?" pita Stefan ,
"Da , i ti "
"Naravno"i bacamo se u razgovora koji je potrajo više od sat vremena o Zvezdinoj tituli i rekao mi je da igraju fudbal svake srede, ja sam na to reagovala kao da sam dobila loto. Izlaze iz sobe zajedno sa Lanom . Rasklanjam ostatak stvari zatim legnem  u krevet i gledam u plafon možda neće ovde biti tako loše , odjednom cujem kucanje ustajem, nervozno otvaram vrata i vidim ženu sa plavom kosom lepo obucenu nasminkanu "Dobar dan ,ja sam Ana ,tvoja vaspitačica " , " Dobar dan " gledam je iznenadjeno nisam očekivala da će ovako izgledati, očekivala sam neku babu svega mi
"Ti si Aleks?"
"Da"odgovaram " donela sam ti  papir sa  aktivnostima , papir kada popunis vratices mi, moramo na ovakav način jer si došla kasnije u dom nego ostali" smeška mi se
" U redu "uzimam crvenu fasciklu a vaspitačica izlazi. Trebala sam da dodjem ranije u dom, ali kasnim jedno 7 dana, nisam planirala da budem ovde, upisala sam drugu školu ali se u medjuvremenu moja majka udala i treba da se preselimo ovde u Beograd, ali ja sam izabrala da živim u domu ne želim da delim kuću sa tim čovekom. Legnem nazad u krevet i čitam papir koji sam malopre dobila.

Drama, odmojka, košarka, rukomet, ples, fudbal, umetnost, šah, streljaštvo i bezbroj drugih sranja, bez razmisljanja zaokružujem fudbal ostatak me ne zanima. Sreda je sutra tako da jedva cekam.

Lana ulazi u sobu
"Hoćeš napolje sa nama" klimam glavom, obuvam patike, nanosim parfem i izlazim za njom.
Dolazimo u jedna deo dvorišta gde se  nalaze klupice
"Hejjj" vidim plavokosu likušu sa kratkom kosom kako doziva Lanu. Prilazimo, pozdravljam se sa svima, iskreno nikome nisam zapamtila ime, ne ide mi to. Tu su i Stefan i onaj drugi lik.
"Aleks vam je veliki navijač Crvene Zvezde" kaže Stefan gledajući me
" Čudno da devojčica voli toliko fudbalski klub" kaže neki lik valjda se zove Janko
"Meni nije čudno, odrasla sam uz Zvezdu, od malena sam učena da je volim" odgovorim
Ostatak večeri se zezamo i pričamo, iskreno nije toliko loše.

°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°
Jutro, najgori deo dana mrzim ga definitivno, tako volimm da spavammmm. Dobra stvar je ta što danas ne idem u školu mora da se preda još jedan papir, to će valjda majka danas da uradi. Ustajem, nekako, odlazim u kupatilo, perem zube, i uplašim samu sebe jer izgledam kao grlizli, odlučujem da operem kosu. Za to je potrebna psihička smirenost, nije jednostavno odvojiti 1h dva puta nedeljno za kosu. MRZIM DA PEREM KOSU.

Uzimam fen i polako sušim kosu, ovo je drugo vežbanje kunem se, pogledam se u ogledalo, jebeno svaki put koristim istu rutinu i svaki put je jebeno drugačije, nije toliko loše može da prodje. Dan mi prolazi tako što prepisujem lekcije koje nisam imala jer jebeno znate treba nadoknaditi glupih 7 dana, jer kada upišete prava imate retardirane profesore jer su poludeli od škole. Lana se vratila odavno iz škole i pomaže mi oko gradiva, idemo u isto odeljenje.

Napokon je 8 sati, to znači fudballl.
Uzimam crvene Nike patike za fudbal dres i sve stavljam u Zvezdinu torbu . Izlazim iz sobe idem prema terennu za fudbal .Ulazim i vidim da nema ni jedna devojcica jedina sam jejjj naravno ironično ulazim u svlačijonicu oblačim STOJKOVIĆEV dres i izlazim , i ugledam....