Na Marakani

zadnji deo

Sada
Budim se i polako se sklanjam iz Milanovog zagrljaja
"Moras da ides?" začuo se tih promukao glas
"Znaš da moram, propustila sam mnogo." rekla sam mu i poljubila ga u obraz. Ustajem i idem u kupatilo da obavim jutarnju rutinu. Kada zavrsim vraćam se u sobu otvatam regal i uzimam bledo sive trenerke i crvenu Zvezdinu majcu koja na sebi ima liniju zivota koju vezujem, i preko  oblacim sivi Delije Sever duks. Pustam kosu. Odlazim u kuhnjinju da spremim dorucak za Milana i za mene  . Uzimam jaja i razbivam ih u tiganj, jedva gledam na oči nikada nisma bila baš jutarnji tip.
"Danas će biti poseban dan" rekao je sa ogromnim osmehom na licu
" Nadam se" kazem mamurno dok stavljam jaja u dva tanjira i nosim ih na sto
" Veruj mi, dolaziš na utakmicu?" priča dok sipa dve caše soka od pomorandže
" Naravno da dolazim" kazem dok uzimam gutalj soka
"Oke" čudan je izgleda nervozno, dobro ipak je to važna utakmica
" Ja moram da idem" kažem dok uzimam tanjir sa stola i stavljam ga u sudoperu
" Hoces li?" pokazujem na sudoperu misleci da opere sudove koji su unutra
" Narvno" nasmeje se
"Volim te " kazim dok uzimam ranac i poljubim ga na blic
" Volim i ja tebe" kaze dok izlazim
" Hej Aleks" zastajem
" Dres te čeka u fijoci" nasmejem se i pošaljem mu poljubac. Izlazim iz zgrade i hodam ka faksu. Napolju je lepo sunčano za ovo doba godine malo čudno.
°°°°°°°°°°°°°°°°°
Otključavam vrata i ostavljam stvari na podu. Pogledam u sat, ima jos 3 sata do utakmice. Sećam se prvi put kada sam otišla na utakmicu  bila sam presrećna, najsrećnije dete na svetu.
17 godina pre
" Idemo tata" rekla sam previše uzbudjeno skakajuci u crvenom dresu najboljeg kluba na svetu
" Čekaj moramo da obavimo neke stvari" rekao je kroz smeh. Hvata me za ruku i sedamo u kola.
" Tata jedva čekam"
" I ja"
" ja mnogo volim Zvezdu"
"Znam to ti je u krvi"
Nasmejem se
Izlazimo iz auta i vidim nesto najlepse na svetu. Osetila sam savršen osecaj srce je pocelo da mi kuca, osecam se kao da sam tamo gde i pripadam.
" Tata kako si se ti osećao kada si prvi put došao na utakmicu"
" Mislio sam da ce mi to biti najlepši dan u zivotu, i bio je sve do danas. Ovo ce ti biti najlepši i dan u životu sve dok svoje dete ne provedeš kroz ovu kapiju i uvedeš na Marakanu taj osećaj ne može da se opiše"
Sada
Jeste bio upravu kada si na utakmici ne možeš da opišeš taj osećaj, huk Severa, sve one pesme koje pevaju o najvećoj ljubavi na svetu. Kada nešto voliš toliko da bi umro zbog toga, dao glavu na panj, kada nesto voliš poput svoje rodjene majke, činiće te srećnim do kraja života. Za mene je Zvezda sve u životu, od rodjenja znam za nju nikada nisam ni pomislila da navijam za drugi klub ili nesto slično. Odlazim do sobe i otvaram fijoku vidim crvenu kutiju u obliku srca otvaram je i vidim crveno beli dres sa prezimenom Stojanovic koliko god imala ovih dresova svaki put se sve lepse osećam kada mi ga pokloni. Vadim dres  iz kutije ali ispadne i bela koverta uzimam je. Sta je ovo? Otvaram je i vidim pismo, 
"Draga Zvezdice,
Danas je važan dan, jako važan dan, previše važna utakmica. I ti ćeš biti na Sevrnoj tribini , kao i uvek , i davaćeš mi snagu, samopouzdanje , kada pogledam u tebe osetim veliku dozu adrenalina, svaki gol koji sam dao u Zvezdi bio je posvecen mojoj Zvezdi , tebi. Hvala ti što si tu za mene. Volim te puno.
Ps. Daću gol samo za tebe."
Nasmejem se, i obrišem suzu koja mi je krenula niz lice. Volim ga, volim ga previše, on je nešto najlepše što mi se desilo u životu. Oblačim dres i crne uske pocepane farmerke, uzimam kartu, mobilni i novac. Zaključavam vrata, ključeve i novac stavljam u džep koji zakopcavam. Hodam polako ka stanici, volim ovaj Beograd, narocito pre utakmice, oseti se adrenalin u vazduhu. Izlazim na stanicu i krećem ka Marakani, kao i pred svaku utakmicu velika je gužva i kao uvek čekaju me Tadija i njegova grupa
" Gde si snajka, čudno da ti ne kasniš?" prilazi mi i zagli me
"Za sve postoji prvi put" nasmejm se
"Hajdemo" rekao i pokazao da krenemo
Zauzimamo standardna mesta. Utakmica počinja ceo Sever počinje da peva dobro poznatu pesmu " Zvezdo ti to znaš da uvek kad igraš ja proći ću čitavu planetu, bila noć ili dan, java ili san ja volim te najviše na svetu" vidim Milana kako gleda po severnoj tribini, pogleda me i nasmeši se. Proslo je prvo poluvreme 0:0 je ceo Sever peva, nikada mi neće dosaditi ovo. Izlaze na teren. U toku je zadnji minut drugog poluvremena Gobeljić dodaje Bakuli, Bakula nastavlja da vodi loptu prelazi nekoliko igraca pa dodaje Pavkovu, Pavkov centrira na drugu stativu šutira lopta pada Milanu na glavu i gooollll. Čuje se ogroman vrisak, ceo Sever skače raduje se, sudija svira kraj utakmice pevamo, skačemo. Milan  trči ka severnoj tribini penje se preko ograde i dolazi do mene, zagrli me
" Sidji dole" samo se osmehnem i krenem za njim preskačemo ogradu i silazimo
" Sad" kaže gladajući u Tadiju i Sever počne glasno da peva " Neka ceo Sever peva samo za nju" pale baklje okrećem se ka Milanu koga ne vidim, spustim pogled dole i vidim ga kako kleči sa prstenom u ruci.
" Želim da ti kažem da si ti nešto najlepše šta mi se desilo u životu, vratila si mi sreću u život, pokazala ljubav, i zato hoću danas pred punim stadijonom da ti kažem koliko te volim, hocu da ti kažem to na ovom mestu, na mestu gde je sve i počelo, na mestu koje me je nateralo da te zavolim toliko, mislio sam da nikada neću voleti nekoga više od Zvezde, ali onda si se pojavila ti , i Aleks ti si moja Zvezda. Hoćeš li se udati za mene?"
" Da" rekla sam toliko glasno da se čuo muk na Marakani ustao je i zagrlio me  toliko jako da sma jedva disala počele su suze da mi idu presrećna sam ovo mi je definitivno najlepši dan u životu.

Hej ljudiii, evo ga zadnji deo ove priče, znam da sam rekla da više neće izlaziti, nisam želela da to uradim ovoj priči zaslužuje kraj kao i svi vi. Ovo mi je bila prva priča ako želite, mogu ih pisati još, kada sam počela da pišem ovu priču nisam znala kuda vodi. Znam da priča nije savršena ali obećavam da će sledeća biti bolja. Hvala vam puno na podršci ❤❤❤❤🔴⚪🔴⚪⭐⭐⭐⚽