7.deo

868 30 0
                                    

Stef:Zazeleo bih da ovaj trenutak traje zauvek

Pogledao me je i poljubio nasnasmejala sam se

Stef: a sta bi ti zazelela

Ja: ja bih zamislila da treniramo u zvezdi

Stef: Da znas da to nije losa ideja..

Nasmejao se jako je lep kada se smeje

Stef:"zasto volis toliko zvezde"

Ja:to si me vec pitao

Stef: znam ali mislim da mi nisi rekla sve .

Ja: kako znas

Stef:pa znam

Kaze i ponosno se osmehne

Ja:pa ne znam ne mogu da opisem ali nekako me smiruju kada ih pogledam osecam se savrseno naprimer sada kada sam otisla od mame i brata mozda zvucim kao beba ali nedostaju mi oni su sve sto imam ,naravno imam jos puno ljudi koji me vole i koje volim ali kapiras me ,zvezde su mi pomogle da prevazidjem nostalgiju za njima jer me podstecaju na dom jer su svuda iste kapiras me .

Stef:Naravno

Ja:ja.. Ovo nikada nikom nisam krekla

Stef: hvala ti

Ja: zasta

Stef:zasto sto mi verujes

Samo sam se nasmesila

Ja:Mislim da bi trebalo da krenemo

Stef: i ja.

Ustao je i zagrlio me pa smo krenuli svako u svoju sobu. Istusirala sadugo e i legla u krevet . Ovo mi je bilo definitivno najlepse vece u zivotu .Da li je ovo ona ljubav za ceo zivot Boze o cemu ja razmisljam u polan 1 uvece . u pola 1? Kako vaspitac nije dolazio do mene ne razumem sigurno je zvala majku jao boze .

Uspem nekako da zaspim

Jutro

Zovem majku jedva gledajuci kroz oci

"Hej otkud ti?"

"Ja ma da vidim sta radite "

Kako se ne dere na mene ne razumem

"I sta radis " prekida me iz svojih misli

"Ja ma znas nista,stekla sam novo drustvo i sve je super"

"Dobro ljubavi ,spremaj se za skolu "

"Vazi "

"Volim te"

"Volim i ja tebe"kazem i prekinem poziv kako je moguce da nista ne zna za juce vaspitac je sigurno ulazio kao sto uvek radi da priveri da li smo svi u sobama ,ne kapiram .Odlazim u kupatilo perem zube pustam kosu oblacim bledo sivu trenerku i crnu majcu . Uzimam ranac i mobilni sa stola stavljam slusalice i krecem prema skoli . Ulazim u ucionicu Stefan je vec na svom mestu

"Dobro jutro"

"Dobro jutro"kazem neraspolozeno jer jos uvek mi nije jasno kako jos nisam dobila ukor .

"Sta ti je?"pita zabrinuto

"Ma nesto razmisljam"

"Sta razmisljas?" pita znatizeljno

"Kako jos nisam....."u tom trenutku ulazi nastavnica

Zavrsavamo tu pricu .

°

Napokon zvono

Ozlazimo napolje sedamo na klupicu

" sta si ono bese razmisljala "kaze kroz osmeh

"Kazem kako mi je cudno da jos nisam dobila ukor"

"Kakav ukor"

"Pa ukor sto nisam bila na vreme u sobi"

Od jednom se uozbiljio

"Moram nesto da ti kazem "

.....

Evo ga dugo ocekivani deo 😘

Na MarakaniWhere stories live. Discover now