Kraljevska romansa

2.dio

Sljedećeg jutra ispred Mayinog stana...
Maya je izlazila s koferima.
Ugledala je dva profinjena čovjeka u odijelima.
Ugledali su ju.
Krenuli su prema njoj.
-Dobar dan! -kaže mlađi muškarac u odijelu.
-Tko si ti?!
-Maxwell, drago mi je. -pruži joj ruku i nasmije se.
-Je li ovo neka skrivena kamera? Misliš da si duhovit? Nisi! Jadan si!
-Ne, ja...
-Što?
-Gđice Mayo ,pođite s nama. -kaže mirno stariji muškarac u odijelu.
-A tko si sad ti? Znam! Ovo je otmica!
-Ma nije nikakva otmica! Mi smo... -kaže mlađi muškarac.

Mayi se približio stariji muškarac i šapnuo joj.
-Mi smo iz kraljevske obitelji. Došli smo po vas.
-Molim? Vi?
-Da. Ja sam Bertnard, drago mi je. Mi smo vaši i kraljevski tjelohranitelji.
-Maya Valtoria. Drago mi je. Stvarno ste me prepali.
-Ispričavamo ti se. -kaže Maxwell.
-Ne obraćaj mi se! Krenimo već jednom.
-Pusti ju Maxwell, prestani!
-Dobro, brate! Opusti se malo napokon!

U avionu...
Maya je sjedila do Maxwella. Nasuprot njih je sjedio Bertnard.
-Mayo?
-Reci, Maxwell.
-Kako si?
-Ti radiš kao komičar?
-Ne, zašto?
-Jer me nasmijavaš! Na smrt ste me prepali ujutro, a sad me pitaš kako sam.
-To je bilo ,pa prošlo.
-Bertnarde, zašto se malo ne opustiš?
-Gđice Mayo, naša svrha nije odmaranje nego briga o vama.
-Pa dobro, ali zar se nikad ne opustiš, bar malo?
-Ma pusti ga, Mayo. Dobar je on.