Mama je rekla svoje

2

14.6.2019.

Ovog sunčanog jutra me probudio zvuk mog mobilnog telefona. Stigla mi je poruka sa nekog nepoznatog broja. Okej, hajde da se pravimo da ovo nije čudno.

Zašto ti se nije svideo buket?

Čim sam pročitala poruku, znala sam ko je poslao. Onaj idiot! Zašto sam mu ja baš toliko zanimljiva?! Odlučila sam da se pravim luda i da glumim da ne znam ko mi je poslao poruku.

Izvinite, pogrešili ste broj.

Otkucam poruku, pošaljem i bacim telefon na krevet. Sada počinje ona večita ženska dilema: Šta obući? Odlučujem se za plavu letnju haljinicu, previše je vruće za bilo šta drugo. Odlazim do kupatila, obavljam svoju jutarnju rutinu i onda se setim da sam zaboravila telefon u sobi. Odem do sobe, uzmem telefon i onda pravo u kuhinju da se pronađe nešto za doručak. Marija nije bila tu, verovatno je otišla do prodavnice da kupi materijal za nove porudžbine. 

Ne pije mi se kafa, previše je vruće za nju. Razmislim malo šta bih mogla da jedem i onda se s etim da bih mogla ovsene pahuljice sa jogurtom. U jednom od visećih delova pronalazim teglu sa ovsenim pahuljicama, a u frižideru nalazi jogurt. Na brzinu izmešam pahuljice i jogurt i uzmem prvi zalogaj. Mmm... Omiljeni doručak ikada. 

U mom proždiranju ovog božanskog doručka prekine me zvuk mog mobilnog telefona. Stigla mi je poruka. Koji ludak šalje poruke u devet ujuto?! Otvorim poruku koja mi istog trenutka upropasti ovo  jutro koje je izgledalo potpuno savršeno.

Devojčice, nemoj sad da se praviš kao da me ne poznaješ.

Stiglo mi je sa onog istog nepoznatog broja, a onda odmah za njom još jedna poruka sa istog toog broja.

A sada ponavljam pitanje, zašto ti se nije svideo buket?

Odlučim da se i  dalje pravim luda i da se ponašam kao da ne znam ko mi šalje poruke.

Izvinite, ali ja stvarno ne znam ko ste Vi i o kakvom to buketu pričate.

Otkucam poruku,  pritisnem pošalji i nasmejem se. Zar je stvarno mislio da ću da padnem na njega zbog nekog buketa? 

Pogled mi padne na sat u uglu ekrana telefona i shvatim da ću, ako ne požurim zakasniti na poslednji čas pred polaganje u auto školi. Operem činijicu u kojoj su bile pahuljice i kašiku kojom sam jela i onda odjurim u svoju sobu da se malo našminkam i očešljam. Prepašće se ljudi ako me vide ovakvu.

Na lice stavim malo CC kreme, malo maskare da naglasim svoje i onako duge trepavice, a na usne stavim labelo koje u sebi ima malo boje i to je to! Obujem bele starke, pokupim telefon, novčanik i ključeve i izađem iz stana. Zaključam stan i krećem prema auto školi. 

Usput pogledam u telefon i vidim da sam bez razloga paničila i da ću stići na vreme. Polako šetam najlepšim gradom na ovom svetu i posmatram prolaznike oko sebe. 

U mom uživanju me prekine zvuk mog telefona. Opet poruka. Ako je opet onaj ludak, ubiću se!

Devojčice, nemoj me terati  da dolazim kod tebe da te lično pitam zašto ti se nije svideo buket. Ljutiš me, devojčice, a to je opasno. Zato te po poslednji put pitam, zašto ti se nije svideo buket?

Nema svrhe da se i dalje ponašam kao da ne znam ko mi šalje poruke. Ali, to one znači da neću prestati da ga nerviram. Nadam se da će mu dosaditi i da će onda prestati da me smara.

Možda ne volim ruže.

Otkucala sam i poslala. Odmah mi je stigao odgovor. Je l' radi on nešto drugo osim što mene smara porukama?